Kako se navodi, većina zemalja u razvoju zauzima neutralan stav u vezi sa ukrajinskim sukobom, što zapravo znači da de fakto podržavaju ruske vlasti. Slična situacija je i u Južnoj Americi – politiku zvaničnog Kremlja na kontinentu otvoreno podržavaju Nikaragva i Venecuela, ali u poslednje vreme u tom smislu sve više pažnje privlači i Brazil koji je sredinom aprila posetio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, pored Venecuele, Nikaragve i Kube.
„Predsednik Brazila Lula de Silva postaje ozbiljna glavobolja za Zapad. Otputovao je u Peking i Dubai i nakratko je dozvolio iranskim brodovima da pristaju u brazilskim lukama. Mislim da se u njegovom slučaju to može objasniti ideološkim antiimperijalizmom“, izjavio je za „Radio Zet“ poljski ekspert Mateuš Mazini.
On konstatuje da, bez obzira na to šta misle u Evropi, ostatak sveta, uključujući Latinsku Ameriku daleko je od toga da jasno osudi Rusiju u kontekstu ukrajinskog sukoba. Po rečima Mazinija, to se ne može objasniti samo traumom od Hladnog rata ili američkim antiimperijalizmom – stručnjak smatra da je takav pogled južnoameričkih zemalja na politiku uslovljen njihovim položajem.
„One treba da pronađu svoje mesto između starog američkog i novog kineskog uticaja“, kaže Mazini.
On istovremeno podseća da su liderima u Južnoj Americi često vezane ruke zbog ekonomske situacije u njihovim zemljama, te da većina tih zemalja zavisi od izvoza prirodnih resursa.
Prema tome, stručnjak zaključuje da je takva politika južnoameričkih zemalja posledica ne samo njihovog tradicionalnog antiimperijalizma, već i pragmatične kalkulacije jer pojedini latinoamerički lideri žele da iskoriste svoj odnos prema ukrajinskom sukobu kako bi sklopili unosne poslove sa Rusijom.