Ona je generalni sekretar Saveza jevrejskih opština Srbije. Nosi ime po svom dedi – rabinu Danijelu, stradalniku iz Jasenovca.
Danijela nam priča da je, iako je reč samo o simbolici, značaj dedinog i njenog imena prati kroz čitav život. Ona nastoji da ga vodi u skladu sa moralnim kriterijumima koji su joj preneti od njenih roditelja, koji su takođe na svojoj koži iskusili strah i stradanje.
Danijela Danon,
© Sputnik / Lola Đorđević
Danonova je, bar tako oseća, osvestila u sebi saznanje da je potomak mučenika Jasenovca i Holokausta i pre nego što je saznala za sebe. Kaže nam da se sa saznanjem o smrti praktično i rodila, a da je užas proživljen od strane njenih predaka genetski urezan u sve potonje naraštaje.
Ne znam da li ćete mi verovati ako vam kažem da sam ja nesvesno bila svesna svega toga, pre nego što sam o tome bilo šta saznala. Ja bih to nazvala genetskim pamćenjem. Moji roditelji su preživeli smrt najbližih, beg, skrivanje. Šezdeset članova moje šire familije stradlo je po logorima i hteli – ne hteli, nosite taj osećaj straha, ili čak krivice što ste preživeli. Ja sam još kao vrlo mala imala osećaj šta je to smrt, priča Danonova za Sputnjik.
Malj koji je korišćen za ubijanje zatočenika logora Jasenovac
© Sputnik / Lola Đorđević
Ime i vera, ali i teret užasa iz prošlosti njene familije, predeodredili su Danijelin život i usmerili je. Kaže da je ime vodi kroz neke moralne standarde, a da je i sam judaizam religija koja insistira na etičkim kriterijumima.
Ipak, nema odgovor na pitanje da li potomci žrtava ustaških i nacističkih dželata mogu pronaći svoj mir:
Ne znam da li se može pronaći mir. Svaki put kad čujete nešto negativno o Jevrejima, to je kao okidač. Uvek postoji jedan latentni strah, jer ko nam garantuje da ovo neće da se ponovi. Mi živimo u jednom vrlo kratkom periodu mira i neproganjanja Jevreja – svega nekih četrdeset godina, dok proganjanja traju dve hiljade godina. Nemate zemlju iz koje Jevreji nisu isterani u nekom istorijskom periodu.
Pored Danijele Danon, na prvoj Međunarodnoj naučnoj konferenciji „Jasenovac – Aušvic Balkana“ ove nedelje u Beogradu, govorili su i predsedavajući skupa Gojko Rončević Mraović, dete iz logora smrti i direktor Instituta „Diana Budisavljević“ za istraživanje dečjih logora smrti; Barak Gabor – potomak Rize Adlera, ali i stručnjaci poput jednog od najvećih svetskih poznavalaca teme Holokausta, profesora Gideona Grajfa; Johanesa Solberga, teologa iz Švedske; Mišela Glavića, istoričara iz Kanade; Dragoljuba Ackovića, generalnog sekretara Evropske romske unije; Saburate Mukerdžija, profesora sa Univerziteta u Nju Delhiju i mnogih drugih.
Gojko Rončević, preživelo dete iz logora Jastrebarsko
© Sputnik / Lola Đorđević