Mao Nin je naglasila da Kina poštuje suverenitet, nezavisnost i teritorijalnu celovitost svih zemalja i da podržava ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija.
„Posle raspada Sovjetskog Saveza Kina je bila jedna od prvih zemalja koja je uspostavila diplomatske odnose s tim državama, od momenta uspostavljanja diplomatskih odnosa Kina se pridržava principa uzajamnog poštovanja i jednakosti u razvoju bilateralnog prijateljstva i saradnje. Kina poštuje sve bivše republike Sovjetskog Saveza“, navela je Mao Nin.
Ona je dodala da pojedini mediji pogrešno interpretiraju stav Kine o ukrajinskom pitanju i da seju razdor između Kine i određenih zemalja. Ona je istakla da je Kina spremna da nastavi saradnju s međunarodnom zajednicom da bi doprinela političkom rešavanju ukrajinske krize.
Kineski ambasador u Parizu Lu Šae je u intervjuu televizijskom kanalu LCI izjavio da je Krim „prvobitno bio ruski, a da ga je potom Hruščov poklonio Ukrajini“.
Ambasador je rekao da misli da Amerikanci nisu zainteresovani za prekid sukoba u Ukrajini i dodao da se sa sumnjom odnosi prema suverenitetu zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, navodeći da one „nemaju važeći status u međunarodnom pravu, jer nema međunarodnog sporazuma koji bi konkretizovao njihov status suverenih zemalja“.
List „Mond“ je ranije saopštio da je oko 80 evropskih poslanika poslalo pismo šefici francuske diplomatije Katrin Kolona, u kojem je od nje zatražilo da kineskog ambasadora proglasi personom non grata zbog „negiranja suvereniteta zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza“.
Krimska oblast bila je u sastavu Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike do 19. februara 1954. godine, kada je Prezidijum Vrhovnog saveta SSSR-a izdao ukaz o predavanju te oblasti Ukrajini. Smatra se da je inicijator ukaza bio sovjetski lider Nikita Hruščov, koji je dugo radio u Ukrajini. Posle raspada Sovjetskog Saveza poluostrvo je ostalo u sastavu Ukrajine.
Krim je postao ruski region u martu 2014. godine nakon referenduma organizovanog posle državnog prevrata u Ukrajini. Na referendumu se 96,77 odsto birača s Krima i 95,6 odsto birača iz Sevastopolja izjasnilo za ujedinjenje s Rusijom.