Ovako sastanak stranaka iz Republike Srpske, koji je sazvan na inicijativu predsednika republike Milorada Dodika, komentariše portparol Stranke nezavisnih socijaldemokrata Radovan Kovačević.
Republika Srpska - samostalna u okviru dejtonske BiH
Prema njegovim rečima, samostalnost koju Republika srpska ima unutar dejtonske BiH, na način koji je to predvideo Ustav BiH, dovoljan je kapacitet samostalnosti za Republiku Srpsku.
„Ukoliko to neko ne bude poštovao i ukoliko neko bude insistirao na tome da se legalizuje aktuelno stanje koje smo dobili međunarodnim pravnim nasiljem i otimanjem nadležnosti od Republike Srpske, onda bi veoma lako ovo što mi danas zovemo samostalna Republika Srpska u dejtonskoj BiH, moglo da preraste samo u samostalnu Republiku Srpsku“, navodi on.
Sastanak većine političkih aktera iz Srpske potvrda je opredeljenja političkih faktora za samostalnom Republikom Srpskom u okviru dejtonske BiH, dodaje on.
„Ono što tražimo jeste da ono što smo potpisali 1995, kada smo potpisali Dejtonski sporazum, kada smo potpisali Ustav BiH, jeste nivo autonomije koji je Republici Srpskoj zagarantovan i tražićemo da se sve to poštuje na način na koji je i potpisano“, kategoričan je Kovačević.
Ustav BiH jasno navodi - imovina je nadležnost entiteta
Prema Kovačevićevim rečima, pitanje državne imovine ne bi smelo da bude ključno političko pitanje (a sada se nameće kao takvo) jer je rešeno Dejtonskim sporazumom, odnosno njegovim Aneksom 4, koji je zapravo Ustav ove države.
„U Ustavu BiH jasno su navedene njene nadležnosti i to može da vidi svako. Tih nadležnosti ima nekoliko i najviše se odnose na spoljnu politiku, spoljnu trgovinu, monetarnu politiku, kontrolu granice i ništa izvan toga. Ono što isto tako postoji u Ustavu je Član 3, Tačka 3, u kojoj stoji da ono što nije izričito navedeno kao nadležnost BiH jesu nadležnosti entiteta“, objašnjava on.
Međutim, zahvaljujući sastavu Ustavnog suda BiH, koji se sastoji od po dvoje sudija iz svaka od tri konstitutivna naroda i troje sudija stranaca koje imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, dešava se da se odluke donose preglasavanjem srpskih i hrvatskih sudija. A te odluke su, prema Kovačevićevim rečima, u potpunoj suprotnosti sa Ustavom.
„Tako je i odluka kojom su rekli da imovina pripada BiH donesena preglasavanjem i na antiustavan način jer nisu imali na šta da se pozovu u Ustavu“, kaže Kovačević.
Podsećamo, Milorad Dodik sazvao je sastanak svih političkih aktera iz Republike Srpske nakon što su poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH iz redova bošnjačkog naroda, zajedno sa dvojicom članova Predsedništva BiH, Denis Bećirović i Željko Komšić, potpisali zajedničku izjavu kojom se Tužilaštvo BiH poziva da procesuira odgovorne koji najavljuju da će nastaviti knjiženje državne imovine na Republiku Srpsku.
Dodik je najavio da će se na stolu naći dokument kojim bi stranke iz Srpske potvrdile ujedinjenost o njenoj samostalnosti u okviru BiH. Predsednik Srpske je rekao da će predložiti da budu odbačeni svi akti koji nisu u skladu sa Ustavom, što, prema njegovim rečima, znači nasleđe visokih predstavnika i rada Ustavnog suda BiH. On je ocenio da je pitanje imovine ključno i jedni mogući način da bude rešeno je da dve strane potvrde da imovina koja je u Srpskoj pripada njoj, a ona koja je u Federaciji pripada ovom entitetu.