Raskošni simboli srpske istorije, u očekivanju stalne postavke, izloženi u Istorijskom muzeju

U godini obeležavanja 60 godina od osnivanja, Istorijski muzej Srbije priredio je izložbu „Čekajući stalnu postavku” i pred posetioce izneo najvrednije predmete iz svojih zbirki koji su iz zaostavštine dve novovekovne srpske dinastije – Karađorđević i Obrenović.

Izložba je koncipirana tako da daje uvid u pojedine celine buduće stalne postavke – u centralnoj i bočnim salama prezentovani su predmeti koji su pripadali rodonačelnicima i njihovim naslednicima iz dinastija Karađorđević i Obrenović, a u ostatku prostora predstavljeni su period prednemanjićkih i nemanjićkih vladara, pad srpske srednjovekovne države pod osmansku vlast, kao i period srpske despotovine.

Među brojnim originalnim eksponatima istorijskim značajem se pre svih izdvajaju insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića.

„Kada uđete u muzej u centralnom delu susrećete se sa plaštom kralja Petra i jedinim originalnim insignijama koje imamo. To su šar, žezlo, kopča za plašt, krunidbeni plašt od venecijanskog pliša i svile oivičen hermelinom i jedina sačuvana srpska kruna, izlivena po nacrtu profesora Mihaila Valtrovića“, kaže za Sputnjik direktorka Istorijskog muzeja Dušica Bojić.

Na izložbi su premijerno predstavljene i idealne rekonstrukcije kruna i odeždi srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki, izrađenih u cilju osvežavanja kolektivnog sećanja na ovaj period srpske istorije, a za buduću stalnu postavku koja će prikazati prošlost ovih prostora od neolita do kraja 20. veka.

Posetioci će, prema rečima Bojićeve, moći da vide rekonstrukcije kruna cara Dušana, kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića, rad poznatog filigraniste Gorana Ristovića Pokimice, krune carice Jelene, rad vajarke Jasminke Brkanović, i krune Jelene Anđel, u narodu poznate kao Anžujske, izrađene u zlatarskoj radionici Marsela i Simona Čivljaka, kao i rekonstrukcije odeždi Mihaila Prvog Vojisavljevića, odnosno Milutina i Dragutina iz perioda detinjstva, koje je uradila kostimografkinja Jelena Stokuća sa saradnicima.

„Krunu Jelene Anžujske smo izradili na osnovu prikaza u manastiru Sopoćani. Nije bilo lako predstavu na zidu preneti u trodimenzionalni oblik. Nastojali smo da taj predmet bude i funkcionalan, vodili računa o veličini i obimu glave i da su ljudi u srednjem veku bili niži“, objašnjava za Sputnjik Simon Čivljak.

Ukupna težina krune je oko 1.690 grama od toga 1.350 grama je sama težina metala, a biseri i kamenje čine ostalih 340 grama.

„Na njoj se nalaze 136 komada slatkovodnih kultivisanih bisera i 24 komada dragog kamenja rubina i safira dobijenih sintetičkim putem koji predstavljaju odraz kraljevskog dostojanstva. Kada se kruna posmatra horizontalno imamo dva obruča na kojima se naizmenično smenjuju safiri i rubini u obliku pravougaonika i kvadrata i prostor između njih je popunjen sa po tri bisera. U centralnom delu imamo takođe smenjivanje rubina i safira, ali ovalnog oblika, i prostor između je popunjen sa po devet komada bisera. U celini je izrađena ručno, sa osnovom od srebra finoće 925 i filigranskom dekoracijom od čistog srebra“, kaže Čivljak.

Krune su ručno rađene starim tehnikama na osnovu sačuvanih pisanih izvora i fresaka iz manastira Lesnovo, Manasija, Studenica i Sopoćani, a u konsultacijama sa brojnim relevantnim stručnjacima.

Pokimica za Sputnjik ističe da su izbegli sve moderne tehnike koje bi im olakšale rad, sa željom da zadrže autentičan način izrade iz vremena nastanka originalnih kruna i kamenje dostupno u to doba.

Najkomlikovanija za izradu bila je kruna cara Dušana:

„Kruna cara Dušana je bila najkompleksnija dok smo savladali te stare načine izrade i proces je trajao šest meseci bez pripreme. Rađena je na osnovu predstave u manastiru Lesnovo i bogatija je od krune kralja Milutina rađene na osnovu freske u Studenici. Postoje daleko raskošnije predstave krune kralja Milutina, poput gračaničke, ali smo namerno odabrali fresku u Studenici kako bismo napravimo gradaciju i odvojili cara od kralja“, kaže filigranista.

Važnost izloženih originalnih i rekonstruisanih predmeta ogleda se ne samo u tome što pružaju dragocene podatke o njihovim vlasnicima, predstavljajući tako neprocenjiv izvor za istraživače mnogih naučnih disciplina, već i zbog činjenice da je sačuvan samo mali deo zaostavštine srpskih vladarskih dinastija.

Razlog za to su pre svega istorijski događaji koji su obeležili prošlost srpskog naroda – viševekovna osmanska vladavina, ratovi, dinastičke smene, pljačke i razaranja, progon, nebriga.

Ispred ulaznih vrata muzeja su makete manastira Ravanica i Gračanica, koje su Istorisjkom muzeju pozajmili Milica i Boris Stajkovac.

Postavku upotpunjuju originalna platna Arsenija Petrovića, Đorđa Teodorovića, Stevana Todorovića, Uroša Kneževića, Paje Jovanovića, Uroša Predića i drugih izvrsnih umetnika.

Izložba čiji su autori dr Dušica Bojić, Slađana Bojković i Tijana Jovanović Češka u narednom periodu biće obogaćivana novim rekonstrukcijama kruna i drugih insignija, koje su u procesu izrade, tako da će se pred posetiocima naći i krune kralja Mihaila Prvog Vojisavljevića, kraljice Simonide, kralja Tvrtka Prvog Kotromanića i despota Đurađa Brankovića.