Tajvan namerava da od Sjedinjenih Američkih Država kupi 400 protivbrodskih projektila „harpun“ koji se ispaljuju sa kopna, a taj posao je 2020. odobrio američki Kongres, piše „Blumberg“.
Pentagon prodaje oružje Tajvanu
Tajvan je ranije kupio „harpune“ koji se ispaljuju sa brodova, a proizvodi ih američki „Boing“. Sada Tajpej želi da kupi i mobilne verzije tih raketa za lansiranje sa kopna, kaže Rupert Hamond Čejmbers, predsednik Američko-tajvanskog poslovnog saveta. To su potvrdili i drugi izvori „Blumberga“ upoznati sa tim poslom.
Prema njihovim navodima, isporuka raketa Tajvanu ide preko ugovora Pentagona, odnosno Komande za logistiku mornarice i avijacije. Pentagon je nedavno objavio da je potpisao ugovor sa „Boingom“ vredan 1,7 milijardi dolara, ali bez navođenja Tajvana kao krajnjeg korisnika.
S druge strane, Kina namerava da uvede posebne sankcije za SAD kao odgovor na akcije Vašingtona koje su odsekle Peking od visoke tehnologije. Predsednik Kine Si Đinping planira da liši Zapad zaliha retkih zemnih metala, bez kojih će američka auto-industrija ozbiljno „potonuti“.
Zapadni mediji navode da će protiv SAD biti uveden embargo na isporuku litijuma, silicijuma i drugih retkih zemnih metala. Istovremeno, takva ograničenja neće ozbiljno uticati na kinesku ekonomiju.
Američko-kineski odnosi na najnižem nivou
Za profesorku Fakulteta političkih nauka dr Draganu Mitrović sve to nije ništa novo a reč je samo o događajima koji pokazuju da su američko-kineski odnosi na najnižem nivou, još od bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine.
„Sada su zaista na izuzetno lošem nivou i odlikuju ih provokacije sa američke strane vezano za intenziviranje saradnje sa Tajvanom na različitim nivoima. Dakle, političke saradnje na visokom nivou i redovnih isporuka oružja u sve većem obimu i u sve većoj vrednosti uprkos onome na šta se Amerika obavezala kad je uspostavila diplomatske odnose sa Pekingom i kroz tri kominikea koja su pratila formalno regulisanje bilateralnih odnosa.“
Sa druge strane, zvanični Peking kontramerama pokušava da uzvrati na mere koje su deo američkog tehnološkog rata protiv Kine i pokušaja da se obuzda njeno tehnološki napredovanje, smatra Mitrovićeva.
Pretnja globalnom miru
Kina je već uvela sankcije koje se tiču solarnih panela i nekih komponenti za njihovu proizvodnju a i ranije je primenjivala restrikcije na izvoz retkih minerala zbog čega su je SAD tužile pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO).
A i Kina je takođe tužila SAD pred STO zbog kampanje koju vode protiv nje i zakona koji se odnose na izvoz čipova i tehnologije za proizvodnju čipova.
„Sve to vidim kao spiralu negativnih događaja koji dalje zaoštravaju odnose između ove dve velike zemlje i ugrožavaju i globalnu bezbednost onim što se dešava na Tajvanu i oko njega i mogućnosti da se svaki takav incident i zaoštravanje situacije dovede do potpuno nepredviđenih događaja i eskaliranja sukoba, koji može ugroziti mir ne samo na Zapadnom Pacifiku i Jugoistočnoj Aziji, već i globalni mir“, zaključila je Dragana Mitrović.