„Spremni smo da pozdravimo bilo koje korake koji će omogućiti smirivanje napetosti i koji će pomoći da se dalje krene u ostvarivanju trilateralnih rusko-azerbejdžansko-jermenskih sporazuma“, rekao je on, odgovarajući na pitanje da li će Moskva na neki način učestvovati u rešavanju konflikta između Jermenije i Azerbejdžana.
Pedsednik Azerbejdžana Ilhalm Alijev je ranije izjavio da Jermeni koji žive u Nagorno-Karabahu moraju ili da uzmu državljanstvo Azerbejdžana ili da se odsele. Tada je ponovo potvrdio da Baku ne planira da ni sa jednom zemljom razmatra svoje unutrašnje stvari.
Ranije je premijer Jermenije Nikol Pašinjan rekao da je mir u regionu moguć ako se Jermenija prizna u okviru Jermenske SSR i Jerevan prizna teritorijalni integritet Azerbejdžana.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Krajem septembra 2020. u Nagorno-Karabahu obnovljena su borbena dejstva koja su bila nastavak dugogodišnjeg sukoba i u kome je stradalo mnogo civila. Baku i Jerevan međusobno su se optuživale za izbijanje sukoba. Strane su nekoliko puta pokušavale da postignu primirje, ali je uspešan bio pokušaj postignut 10. novembra 2020.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su tada zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Avgusta prošle godine ponovo je došlo do eskalacije napetosti. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su azerbejdžanske oružane snage prekršile primirje u zoni sukoba, u oblasti visoravni Saribaba.