Povodom 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, čijih šest tačaka koje se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština ni do danas nije sprovedeno, novinar Žarko Rakić ističe da nas bliska istorija uči da se Zapadu ne može verovati - zaobilazili su UN kad su smatrali da im je to prepreka da sprovedu šta žele, a kad je reč o raznim sporazumima i obećanjima, nebitno u kojoj formi, uvek su prekršeni.
Kako verovati – decenija koja Zapadu ne znači ništa
„Niti kome šta da verujete, niti se potpisano sprovodi“, s gorčinom konstatuje Rakić, primećujući da nema tu mnogo pomoći i da je na delu gruba sila. Pritom, u toku je rat na teritoriji Evrope, preti se čak trećim svetskim ratom i Zapadu se problemi u ovom delu Evrope čine gotovo smešnim, pa bi, kaže novinar, najradije uzeli gumicu i izbrisali Srbiju ili je sveli u neki manji obim.
Situacija, smatra on, nije nimalo ružičasta ali se opravdano postavlja pitanje zašto bi Srbija uopšte prihvatila bilo šta.
Čudno mu je, dodaje, i što za neke na Zapadu decenija ne znači ništa, ali zato je za Aljbina Kurtija i mesec dana mnogo, imajući u vidu da je nepun mesec od sastanka u Ohridu zatražio da se sve tamo dogovoreno sprovede - odmah.
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević to požurivanje Srbije tumači kao posledicu potrebe Zapada da pacifikuje ono što smatra svojom zonom interesa iza gvozdene zavese, koju očekuju da će pasti. Ne treba zaboraviti, ističe, ni da je tzv. nezavisnost Kosova čedo američke politike.
Dobrosavljević time objašnjava i zašto je za Zapad sasvim prihvatljivo da Priština organizuje izbore za četiri većinski srpske opštine na severu na koje će, kako stvari stoje, izaći samo Albanci.
„Albanske političke elite u Prištini dugo godina bile su privilegovane i vremenom su postale razmažena derišta zapadne politike. Njima se obično tolerisalo što drugima ne bi, recimo, Srbima i srpskim političkim elitama, jer se pokazalo da je potpuno svejedno da li je bio na vlasti Milošević, Tadić, Koštunica, Vučić - odnos je identičan“, podseća Dobrosavljević.
On doduše smatra da na Zapadu nisu srećni zbog ovakvog ishoda i da bi voleli da je Srpska lista učestvovala na izborima i ostala na vlasti jer to bi onda uspostavilo makar privid neke ravnoteže.
„Na ovaj način njima se stvara dodatni problem, ali taj dodatni problem je nešto što su oni sami indukovali i sami će morati da ga rešavaju. Moraće da rešavaju pitanje i onoga što je već potpisano - na 10-godišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma pitanje ZSO“, veruje Dobrosavljević.
Mogu li u Nemačkoj izbori kakvi su na severu KiM?
Na pitanje, kakva situacija nastaje posle lokalnih izbora, ako na njima ne učestvuju Srbi, Rakić ocenjuje da će to biti „karikatura demokratije“. A kako bi je doveli do apsurda, predlaže da se pita OEBS zašto njegovi timovi ne nadgledaju izborni proces i da li su izbori sprovedeni po najboljim principima zapadne demokratije.
„A onda sledi pitanje – a šta ćemo sa procentima. I koliko je biračko telo“, razvija ideju Rakić i dodaje i pitanje za Zapad – da li ćete tako nešto dozvoliti i na vašim teritorijama, da li će takvi biti, recimo, lokalni izbori u Nemačkoj, pa da Turci u Berlinu glasaju samo za svoje, a da ih baš briga za SPD i demohrišćane.
Dobrosavljević, međutim, smatra da bi Zapad, koji toleriše nesprovođenje ZSO, a pravi se nevešt na evidentno nedemokratske lokalne izbore na severu, i te kako trebalo da bude obazriv iz više razloga: što pet članica EU ne priznaje KiM, ali i zato što više od polovine Generalne skupštine UN ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Prištine. Tu je i bezbednosni aspekt – svaka tenzija, a može da je izazove samo Priština, ne ugrožava samo interese Srba i Albanaca nego i interese zapadnih saveznika koji time pokazuju da nisu u stanju da pacifikuju ovaj prostor na koji pretenduju kao na zonu svojih interesa.