Komentarišući posetu Sergeja Lavrova Brazilu, naučni savetnik Instituta za evropske studije, hispanista Rajko Petrović napominje da ni jedna latinoamerička država nije uvela antiruske sankcije, uprkos blizini Sjedinjenih država i uprkos ekonomskim pritiscima koje taj kontinent trpi od severnog suseda.
Jačanje multipolarnog sveta
Analitičari su smatrali da će brazilski predsednik Injasio Lula da Silva biti više okrenut Vašingtonu kada preuzme vlast, s obzirom da ga je Vašington podržao nakon što su desničari, neposredno nakon njegovog izbora okupirali parlament u Braziliji.
Međutim, sva je prilika da će novoizabrani brazilski predsednik nastaviti politiku po kojoj je bio prepoznatljiv u prva dva predsednička mandata u prvoj deceniji 21. veka, kaže Petrović.
„Ne treba zaboraviti da je to čovek koji je lično učestvovao u stvaranju BRIKSA-a, koji su mnogi, posebno na Zapadu tada gledali sa podsmehom. Međutim, vidimo da je danas BRIKS jedna od najrespektabilnijih ekonomskih, pa i političkih inicijativa na svetu. tako da, i Lulina poseta Kini, i Lavrovljeva poseta Brazilu govori u prilog tome da multipolarni svet definitivno jača“, konstatuje Petrović.
Latinska amerika više nije američko dvorište
Lavrovljeva poseta Brazilu „na nož“ je dočekana u Vašingtonu i ostatku zapadnog sveta, kao što je uostalom dočekana i istovremena Lule da Silve Kini i Bliskom istoku.
Prema Petrovićevim rečima, takav odgovor SAD je normalan i očekivan – Vašington na Latinsku Ameriku gleda kao na svoje unutrašnje dvorište – smatra da zapadna hemisfera pripada njemu i da ni jedna druga velika sila ne sme da razvija odnose sa latinoameričkim zemljama ni po političkom, niti po ekonomskom planu.
„Činjenica da ni jedna latinoamerička zemlja nije uvela sankcije Rusiji i da skoro sve one imaju Kinu kao najznačajnijeg trgovinskog partnera govori o tome da Amerika nije više u stanju da kontroliše sopstveno dvorište. To o njoj šalje izuzetno negativnu sliku ostatku sveta, ali i budi nadu u slobodarskom delu sveta, da je moguće odupreti se američkom zagrljaju“, ističe Petrović.
Ako to mogu zemlje koje se nalaze u blizini SAD, onda to mogu i afričke i azijske zemlje, dodaje on.
Suština brazilske spoljne politike može se sagledati u dva temeljna principa – sa jedne strane, to su latinoameričke integracije, posebno među zemljama koje su predvođene levičarskim režimima, koje su sada u većini. Tu spada promocija Brazila kao prirodnog lidera latinoameričkog sveta, s obzirom na njegovu veličinu i ekonomsku snagu.
Sa druge strane, Brazil se zalaže za saradnju između zemalja „globalnog juga“ i multipolarnog sveta u kome Brazil želi da sačuva svoju stratešku autonomiju vodeći računa o svojim interesima, naglašava naš sagovornik.
Važna poruka je i ekonomska saradnja, koja će se, objašnjava Petrović, nakon Lavrovljeve posete podići na viši nivo. Brazil će podići izvoz mesa u Rusiju, dok će Rusija povećati izvoz energenata i veštačkih đubriva u Brazil.
„To je nešto o čemu su i bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro i ruski predsednik Vladimir Putin govorili. dakle, postoji kontinuitet u saradnji. I naravno, ako uzmemo u obzir da je Lula da Silva pre nekoliko dana boravio u Kini, gde je najavio da će Brazil učestvovati u demontaži finansijske hegemonije SAD-a na globalnom nivou, sasvim je jasno da najveća latinoamerička zemlja i jedna od najvećih zemalja na svetu u kontekstu globalnog političkog zaoštravanja zauzima pozicije multipolarnog sveta predvođenog Rusijom i Kinom“, zaključuje Petrović.
Podsećamo, Brazil je prva latinoamerička država koju je Lavrov posetio – u narednih nekoliko dana posetiće i Venecuelu, Nikaragvu i Kubu. U Braziliji, gde mu je domaćin bio šef brazilske diplomatije Mauro Vieria, Lavrov je izrazio zahvalnost, kako je rekao, brazilskim prijateljima na „odličnom razumevanju“ geneze situacije u Ukrajini.
„Jasno je da smo zainteresovani da se ukrajinski konflikt završi što je pre moguće. Mi smo nekoliko puta detaljno objašnjavali razloge svega onoga što se dešava i ciljeve…“, rekao je Lavrov na brifingu nakon sastanka Vieriom.
Vieira je rekao novinarima da Brazil vidi sankcije protiv Rusije kao negativne uticaje na globalnu ekonomiju, posebno na zemlje u razvoju, kao i da Brazil podržava momentalni prekid vatre u Ukrajini.