Vredelo je, nikad to niste videli: Rusi oslobađaju Srbe u Velikom ratu – u koloru

Počeo je od starog Beograda, pre 12 godina, odlazio na mesta gde su fotografije nastale, tražio preostale tragove prošlog vremena. Ređali su se obojeni prizori, mesta i ljudi, događaji, zavrteo se vremeplov.

Fotografije je plasirao na društvenim mrežama, da bi ih videlo što više ljudi, da bi naučili više o nacionalnoj istoriji.

„Obrada je jako uzbudljiva, mnogo puta mi se desilo da tek kada počnem da radim uočim detalje koji se u sivim tonovima crno - bele fotografije ne vide“, kaže Antonijević.

Oko svakog detalja na narodnoj nošnji ili uniformi, a posebno se bavi „oživljavanjem“ srpskih vojnika i vojskovođa, konsultuje stručnjake, da bi bojenje bilo autentično.

„Jedna od njih je reizdanje BIGZ-ove knjige o srpskim vojvodama iz osamdesetih godina. Ponovo ga je štampao „Prometej“ iz Novog Sada. Zbirci knjiga o srpskim vojvodama iz Velikog rata dodata je biografija Franša d′Eperea. Uradio sam i njegovu sliku, on je takođe dobio čin vojvode. Na promociji knjige bila je njegova unuka, imao sam čast da budem tada u francuskoj amabasadi“.

Da bi došao do autentičnog izgleda lika ili atmosfere fotografije, Antonijević takođe istražuje, čita i zvanične i nezvanične izvore, pronalazi i priče na interentu, a važan izvor su svedoci događaja ili njihovi potomci.

Ovog fotografa posebno zanima deo srpske istorije na prostoru današnje Severne Makedonije, tvrdi da je naš narod dole poprilično zapostavljen, zaboravljen. Želja mu je da pokaže ko su i kako su živeli i sada žive Srbi. Mnogo je pažnje posvetio njihovim nošnjama, pa i otputovao na mesto gde su nastale.

„Odmah je drugačiji osećaj kada vidite, upoznate te ljude. Ostali su mi u dragom sećanju Srbi iz Skopske Crne Gore, žive dvadesetak kilometara severno od Skoplja, ali kao da žive u vremenu od pre osamdeset godina. Drže do svog porekla, tradicije, ne odriču se ni imena koje su hteli da im promene. Kad to vidim, dobijem podstrek, ljudima koji tako žive vredi posvetiti vreme“, kaže Antonijević.

Prve izložbe fotografija imao je na internetu, posle onih u realnom svetu, počeo je da ih predstavlja i u svojim knjigama. Prvu „Srpski almanah – odbrana Beograda“ uradio je sa Aleksandrom Đurđevićem koji je autor teksta, takođe velikim zaljubljenikom u srpsku istoriju.

„To je knjiga sa stotinu fotografija koja prati odbranu Boegrada 1914. i 1915. godine. Uradili smo teskt na srpskom, ruskom, francuskom i engleskom jeziku, u čast tadašnjih saveznika. Fotografije prate njihove misije, dobrovoljce koji su branili Beograd, žandare, obične ljude, četnike vojvode Jovana Stojkovića Babunskog“.

Kada je reč o četničkom pokretu, kojim se Antonijević posebno bavio, uspeo je da pronađe fotografije koje je javnost, zbog dugo zabranjene teme, videla prvi put. Za ovaj pokret se, kaže, zainteresovao zbog porodične istorije.

„Otud i toliko interesovanje za istoriju uopšte. Zahvaljujući Srbima iz Australije, koji su nam mnogo pomogli, Đurđević i ja izdali smo knjigu „Četnička akcija 1903 – 1918“, ona prati pokret u staroj i južnoj Srbiji, današnjoj Makedoniji. To je takođe almanah sa stotinu fotografija, mnoge do tada nisu viđene, ali i poznate izgledaju drugačije kada su u boji“.

U publikaciji su predstavljeni Vojvoda Tankosić, vojvoda Vuk, sve narodne vojvode iz Makedonije, pomenuti Babunski, Dovezenski, Petko Ilić.

„Zadovoljstvo mi je da pokažem kako su ti ljudi zaista izgledali, a to je daleko od onoga što smo gledali u filmovima“, kaže Antonijević.

Nakon što je uradio naslovnu stranu knjige o igumanu Žičkom Savi Dečancu pouzvao ga je otac Petar iz manastira Visoki Dečani i poverio mu dragocenost, obradio je fotografije jednog hilandarskog monaha iz 1902. i 1903. godine.

„To je album sa 150 fotografija, na njima je manastr, ali i samo mesto, selo Dečani, Prizren, bogoslovija. On mi je ukazao čast da sredim te fotografije, na taj rad sam posebno ponosan. Poslednji put kad sam bio dole video sam, štampana je i knjiga, oni koji je kupe, gosti koji dođu, mogu da vide te slike“.

Sve što je vezano za Kosovo i Metohiju, Antonijević radi besplatno, fotografije koje je otrgnuo od zaborava su i u manastiru Banjska, u kuli Kujundžića u Velikoj Hoči, u manastiru Svetih Arhagela.

Naš sagovornik je dobio i posebno priznanje Ruskog doma, zahvaljujući prijateljima iz Udruženja dobrovoljaca ratova 1912. – 1918. Fotografije koje je obradio predstavljene su na izložbi. Prikazana je saradnja srpskih dobrovoljačkih odreda, pukova tokom Velikog rata.

Antonijević je bojom oživeo hiljade portreta iz privatnih kolekcija, javljaju mu se ljudi koji žele da sačuvaju porodične uspomene. Dešava se i da upozna potomke onih čiji su preci uticali na istoriju, čija su ga lica privukla.

„Nedavno sam bio u ruskoj crkvi na Tašmajdanu, upoznao nekog čoveka, Rusa, reč, po reč, došli smo do toga da sam uradio fotografiju njegovog dede koji je bio oficir u Velikom ratu. Vredelo je to uraditi“.