Tako problem sa ukrajinskim žitom koje je preplavilo istok Evrope i do bankrota dovelo tamošnje ratare vidi predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, profesor dr Stevica Deđanski.
Prva žrtva afere s ukrajinskim žitom
Prva politička žrtva te afere je ministar poljoprivrede Poljske, Henrik Kovalčik koji je nedavno podneo ostavku kada je video da Evropska komisija neće ispuniti osnovni zahtev poljskih poljoprivrednika. Komisija je predložila da bescarinski uvoz žitarica iz Ukrajine od juna bude produžen još sledećih godinu dana.
Umesto da u Poljskoj bude samo u tranzitu do luka na Baltiku i odatle završi na tržištu siromašnih država Afrike i Azije, 80 odsto tog žita je završilo u silosima Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, čiji ratari protestuju na ulicama, napominje agroekonomista Milan Prostran.
„Ovo pitanje očigledno nije prijatno i opteretilo je pre svega farmere koji traže izlaz. Cena pšenice je strahovito oborena. Više nego duplo je pala i sada oni ne znaju šta će ni sa svojom pšenicom, a priznaje se, naravno, samo cena koju je formiralo tržište. Toliko je derogirala domaću cenu pšenice da su ljudi koji se bave tom proizvodnjom praktično bankrotirali“, objašnjava on za Sputnjik.
Da svi podele ceh
Poljska je u međuvremenu dobila novog ministra poljoprivrede, Roberta Telusa. On je kolegama iz Češke, Rumunije, Bugarske i Slovačke pisao kako bi od njih dobio podršku za inicijativu s kojom će izaći pred Brisel da sve zemlje EU raspodele žito koje dolazi iz Ukrajine i tako zajednički snose troškove pomoći Ukrajini.
Kako je izgledala ta pomoć govore podaci da su tokom 2021. godine zemlje EU kupovale 28 odsto ukrajinskih isporuka žitarica, da bi taj udeo u 2022. godine skočio na čak 81 odsto. Tako je Rumunija kao najveći kupac u prošloj godini za ukrajinsko žito dala 314 miliona dolara, za koje je u 2021. platila svega 213 hiljada dolara.
Na drugom mestu je Poljska, koja je povećala kupovinu 29 puta, potom sledi Turska koja je uvoz povećala za 33 odsto, potom Mađarska koja je za ukrajinsko žito dala 69 miliona dolara za razliku od svega 137 hiljada u 2021.
Hlebno zrno ili seme razdora
Ukrajinska pšenica mogla bi da bude novo seme razdora u Briselu
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Može li ukrajinsko hlebno zrno za EU postati novo seme razdora u već vidno nesložnoj EU. Stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da je Evropi potrebna strateška autonomija i nezavisniji stav prema Americi i Kini, ne dele mnogi u Evropi, pogotovo Poljska.
Na pitanje, može li takva EU da iznedri zajednički stav o ukrajinskom žitu, Deđanski nema dilemu:
„Zavisiće od Vašingtona. Politika evropskih zemalja više ne postoji. To je čak i Makron rekao i zbog toga sada dobija zvižduke i negodovanja i po Vašingtonu i po ostatku zapadne Evrope koja će, poznavajući planove Vašingtona, morati da snosi troškove rata u Ukrajini“.
Znaju se gubitnici
Od ukrajinske krize će na dobitku biti Amerikanci, Kinezi, očigledno će dobro proći i Rusi. Najveći ceh će, kaže on, platiti ukrajinski narod, a potom onaj u EU koji sigurno neće moći da razume politički model po kome bi on morao da siromaši da bi nekom bilo isporučivano oružje ili od njega kupovana hrana oslobođena carine.
„Problem sa žitom koji je nastao pre godinu i nešto dana sada polako dolazi na naplatu u svim zemljama i takve situacije kao što je sada ova sa žitom biće i po drugim osnovama. Tako da je ovo početak protesta i dešavaće se od zemlje do zemlje sve dokle god Amerikanci budu savijali ruku EU“, kaže Deđanski.
Na podsećanje da je i poljski premijer Mateuš Moravjecki najavio da će uskoro pokrenuti to pitanje u EK, naš sagovornik smatra da nož ipak nije u njihovim rukama.
„Ostali sigurno ne žele da plate taj ceh dok im neko ne bude naredio da to urade i videćemo vrlo brzo da će se Amerikanci u to umešati kao i u sve ostalo“, zaključio je Deđanski.