Pol zavisi od muškarca
Postoji veliki broj „narodnih recepata“ na koji način se može uticati na pol budućeg deteta. Savetuje se da se koriste određeni proizvodi, da se određeni dan izabere za začeće i drugo. Sve u svemu, to su sve mitovi i „babske priče“ koje nisu potkrepljenje naučnim dokazima.
Pol embriona nastaje u procesu spajanja jajne ćelije i spermatozoida. Pritom, žena može budućem detetu da preda samo H-hromozome, a muškarac i H i Y-hromozome. Faktički žena ne utiče u određivanju pola deteta. Ko će doći na svet, dečak ili devojčica, zavisi samo od muškarca.
Devojčice se rađaju kada jajnu ćeliju sa H-hromozomom oplodi spermatozoid sa istim hromozomom, dečaci se rađaju kada se oplodi sa Y-hromozomom. Od mnogih spermatozoida jedan pobeđuje, a koji će biti jači „muški“ ili „ženski“ je nemoguće predvideti. U prirodnom začeću je ovaj proces slučajan i ne može da se programira.
„Vaga za spermatozoide“
Postoje razne laboratorijske metode u kojima se može odabrati pol spermatozoida, gel-filtracijom ili hromatografijom za razdvajanje komponenti, elektroforezom (razdvajanje molekula DNK), mikroskopom atomskih sila, protočnom citometrijom sa fluorescentnim obeležavanjem i druge.
Svi ovi načini imaju neka ograničenja, jer su neki veoma dugotrajni, drugi zahtevaju skupu opremu i materijale, a treći ne obezbeđuju garantovan rezultat. Osim toga nije poznato koliko su bezbedni, jer svaka fizička intervencija može poremetiti strukturu DNK.
Naučnici iz američkog medicinskog univerziteta Kornel su predložili jednostavnu i efikasnu tehnologiju podele spermatozoida na „muške“ i „ženske“, koji se, kako oni smatraju, mogu primenjivati u kliničkoj praksi.
Metoda se zasniva na različitoj težini spermatozoida. Autori su ustanovili da su spermatozoidi sa H-hromozomom teži, zbog čega se „ženske“ ćelije koncentrišu u donjem sloju, a „muške“ u gornjem.
Od avgusta 2016. godine do jula 2020. godine, naučnici su sproveli eksperiment u kojem je učestvovalo više od 1300 američkih parova koji su genetski testirani pre veštačke oplodnje. Od onih koji nisu imali posebne želje za polom nerođenog deteta, oko 92 odsto, formirali su kontrolnu grupu u kojoj je postupak veštačke oplodnje bio standardan. Međutim, 105 parova je želelo bebu određenog pola i izvršeno je razdvajanje sperme.
U kontrolnoj grupi 45,3 odsto embriona je bilo ženskog pola, a 54,7 muškog pola. Među 59 parova koji su se želeli devojčice, 79 odsto embriona je bilo ženskog pola, a od 46 parova koji su želeli da imaju dečaka, skoro 80 ga je i dobilo.
Autori napominju da nova metoda, iako ne garantuje stopostotni rezultat, povećava verovatnoću. Uz visoku efikasnost, nova tehnologija je i relativno jeftina i potpuno sigurna. Svi učesnici studije imali su zdravu decu i do tri godine nijedno nije pokazalo ozbiljne zdravstvene probleme ili zastoj u razvoju.
Mogućnosti veštačke oplodnje
Tehnički je i sada moguće odrediti pol embriona do implantacije pri veštačkoj oplodnji sa preimplantacijskim genetskim testiranjem (PGT). Međutim, u Rusiji i nekim drugim zemljama „naručivanje“ dečaka ili devojčice nije moguće.
Reč je o slučajevima kada postoji rizik od razvoja naslednih bolesti koje se prenose isključivo po muškoj ili ženskoj liniji, kao što su hemofilija, daltonizam, reumatski artritis, Dišenova mišićna distrofija, Džejkobsov sindrom i drugi.
PGT je složena i skupa studija koja nije deo standardne procedure vantelesne oplodnje. To je embrionalna biopsija, pre zamrzavanja iz embriona stvorenih „u epruveti“ se uzima mali broj ćelija za testiranje.
Osnovi zadatak metode je otkrivanje genetskih defekata sa kojima su povezane nasledne bolesti, kao i određivanje velikog broja hromozoma. Od toga zavisi zdravlje budućeg deteta. Na primer, poznato je da ljudi sa Daunovim sindromom imaju jedan dodatni hromozom.
Statistički gledano, anomalije hromozoma su prisutne u oko polovine embriona stvorenih veštačkom oplodnjom i čine oko 70 odsto ranih pobačaja. Upotreba PGT-a omogućava da se smanji mogućnost neuspele trudnoće.
U zemljama kao što su SAD, Kipar, Meksiko i Tajland je dozvoljeno da se vrši selekcija metodom PGT „u cilju rodne ravnoteže u porodici“. Odnosno, par može da odabere pol nerođenog deteta u odsustvu medicinskih indikacija samo ako već imaju najmanje jedno dete suprotnog pola. U Sjedinjenim Američkim Državama je cena takve usluge od deset do 20 hiljada dolara.
Etika i pravo
Mnogi naučnici smatraju da biranje pola embriona nije etički prihvatljivo. Osim toga, ne postoji ni pravna regulativa.
„Odabir embriona po polu bez olakšavajućih okolnosti, kao što je bolest, je nezakonit, ali prethodno razdvajanje sperme može biti rupa u zakonu“, objašnjava u intervjuu listu „Ajriš njuz“ profesor genetike na univerzitetu u Kentu Daren Grifin.
Razlika između nove tehnologije i prethodne je u tome što koristi standardne testove za spermu i embrione koje su odobrile medicinske institucije većine zemalja.
„Mene brine što takva tehnologija može da se široko primenjuje u kliničkoj praksi. Rezultati pokazuju da metod omogućava da se odabere sperma koja određuje pol embriona. Međutim, ozbiljniji je etički problem i važniji od tehničkih dostignuća. Manipulisanje polom potomstva može da dovede do pogubnih posledica za društvo“, rekao je šef odeljenja za andrologiju Imperatorskog koledža u Londonu doktor Čan Džajasen.
Naučnik se plaši da će u budućnosti ova metoda biti prilagođena za selekciju i po drugim osobinama koje se nalaze na nivou gena, kao što je, na primer, boja očiju ili kože. On smatra da je ovde reč o eugenici (primenjena nauka ili bio-socijalni program za poboljšanje i kontrolu ljudske vrste što bi trebalo da spreči „inferiorne ljude“ da imaju decu - negativna eugenika i podstiče „superiorne“ da se što više razmnožavaju - pozitivna eugenika).