U to je uveren stručnjak za Latinsku Ameriku, politikolog dr Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije.
Da Silva je od utorka u Kini, u delegaciji sa 240 poslovnih ljudi iz njegove zemlje. Prvo je stigao u Šangaj koji nije samo središte kineskog biznisa, nego i sedište Nove razvojne banke BRIKS-a, čiji je Brazil član. Sa predsednikom NR Kine Si Đinpingom razgovaraće u Pekingu 14. aprila.
Očekuje se da će Brazil i Kina potpisati najmanje 20 sporazuma u oblasti finansija, industrije, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja, nauke i tehnologije.
Istorijski važna poseta
Petrović za Sputnjik podseća da je Da Silva, čim je 31. oktobra prošle godine pobedio na predsedničkim izborima, najavio da će jedna od prvih zemalja koju će posetiti biti Kina.
„Nekoliko je razloga zbog kojih se on odlučio na takav korak. Prvi i osnovni je to što je Kina već nekoliko godina najznačajniji brazilski uvozni i izvozni trgovinski partner. To je podatak od ogromnog značaja jer je Brazil zemlja sa više od 200 miliona stanovnika i sa neverovatnim prirodnim resursima,“ kaže naš sagovornik.
Trgovina između ove dve zemlje porasla je za 8,1 odsto u 2022. godini, dostigavši 171,5 milijardi dolara. Prema kineskom ministarstvu trgovine, najveća privreda Latinske Amerike je najveći snabdevač Kine sojom, piletinom i šećerom, zajedno sa značajnim izvozom kukuruza i govedine.
Kina je najveći spoljnotrgovinski partner Brazila i buduća saradnja je jedna o tema dva predsednika, Si Đinpinga i Lula da Silve u u Pekingu
© Sputnik / Grigoriй Sыsoev /POOL
/ Pri tom su kineske investicije u 2021. godini činile 13,6 odsto ukupnih stranih direktnih investicija u Brazilu.
Smrtonosni udarac američkoj hegemoniji
Petrović napominje da je prethodni brazilski predsednik Žair Bolsonaro, koji je važio za američkog čoveka, pre nego što je stupio na tu funkciju najavljivao da će, ne samo izvesti Brazil iz BRIKS-a, nego i proterati kineske kompanije koje, kako je govorio, otimaju hleb Brazilcima. To, naravno, nije mogao da učini, jer je i on shvatio kada je došao na vlast koliko brazilska ekonomija zavisi od Kine.
„Kina je nazustavljivo prisutna na prostoru Latinske Amerike. Ona je već sada u ekonomskom smislu pobedila SAD na tom prostoru i mislim da će ovaj mandat Lule da Silve značiti još dublju ekonomsku saradnju Kine i Brazila i da će to na neki način biti smrtonosni udarac američkoj ekonomskoj hegemoniji u Latinskoj Americi od strane Kine“, uveren je dobar poznavalac prilika u Latinskoj Americi.
On podseća da je upravo Da Silva tokom svoja dva prethodna predsednička mandata od 1. januara 2003. i potom od 2006. godine, odigrao izuzetno važnu ulogu u kreiranju organizacije BRIKS o kojoj su, kako kaže, mnogi na zapadu sa podsmehom govorili.
Zapad danas, međutim, umesto sa podsmehom samo sa zebnjom može da gleda na podatke Svetske banke, prema kojima je BRIKS, koju čini pet najvećih svetskih ekonomija u razvoju (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) pretekao grupu sedam najrazvijenijih zemalja Zapada (G7) po bruto domaćem proizvodu zasnovanom na paritetu kupovne moći. BRIKS već sada više doprinosi globalnom BDP-u od G7.
Već najavljena dedolarizacija
Stručnjak za Latinsku Ameriku napominje da je sredinom prošle godine Argentina aplicirala za članstvo u BRIKS-u, da su za tu organizacije mnoge zemlje pokazale interesovanje, a nedavno i Tunis.
Petrović podseća da su Brazil i Kina nedavno najavili da će međusobnu trgovinu da obračunavaju u domaćim valutama.
Lideri BRIKS-a na samitu u Brazilu
© AP Photo / Pavel Golovkin
„Naravno da Brazilu odgovara dedolarizacija međunarodnog finansijskog tržišta i ubeđen sam da će Brazil prihvatiti da ide putem Rusije i Kine da jačaju njihove nacionalne valute, ili da se stvori neka zajednička valuta unutar BRIKS-a. I naravno da je Brazil važan za širenje dobrih vesti o BRIKS-u na latinoameričkom prostoru“, ističe on.
Geopolitički značaj
Po oceni Petrovića, poseta Da Silve Kini ima i geopolitički značaj. Kada je postao predsednik Brazila, odmah je ponudio da njegova država bude posrednik u pregovorima između ruske i ukrajinske strane, što se, kako kaže, sasvim uklapa u njegovu težnju da ojača međunarodni uticaj Brazila. Saglasnost sa kineskim mirovnim planom za rešavanje ukrajinske krize potvrdio je i šef diplomatije Brazila Mauro Vijeira koji je uoči posete Kini plan ocenio kao „veoma pozitivan“.
„Kada se sve sabere, ova poseta Lule da Silve Pekingu, odnosno Si Đinpingu, jeste istorijska, jeste jedan početak još čvršće i tešnje saradnje između Brazila i Kine, a dugoročno između cele Latinske Amerike i Kine. Nema nikave sumnje da će Brazil igrati izuzetno važnu ulogu i zbog svog geostrateškog položaja i ljudskih potencijala i resursa u prekompoziciji sveta koji ide iz unipolarnog ka multipolarnom. Mislim da Brazil zaista ima potencijal da bude jedan od tih polova“, ocenio je Petrović.