Roj bespilotnih letelica – pusta želja ukrajinskih političara

Aleksej Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, tvrdu da će Ukrajina dobiti „desetine modela i hiljade jurišnih dronova dometa većeg od 3.000 kilometara“, dok je objavom fotografije Matijasa Rusta na Crvenom trgu insinuirao da bi ti dronovi mogli da stignu do Moskve i Kremlja.

Vojni stručnjaci ističu da Rusija ima široke mogućnosti da odgovori na sabotažne napade ukrajinskih rojeva dronova, ali su takođe i uvereni da Ukrajina neće dobiti hiljade dronova dometa većeg od 3.000 kilometara kao vojnu pomoć Zapada ili SAD, s obzirom da su takve bespilotne letelice „ozbiljne, velike i skupe“.

Ruski vojni ekspert Viktor Litovkin kaže da Danilov „fantazira“ kada pominje jurišne dronove velikog dometa.

Vojni ekspert Ivan Konovalov takođe smatra da najave ukrajinskog sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu ne treba shvatati ozbiljno. Stvaranje roja dronova je složen tehnički zadatak, a Oružane snage Ukrajine neće moći da ga stvore, pojasnio je on.

„Tehničke i tehnološke mogućnosti koje su za to neophodne su pod velikim znakom pitanja. I sam Danilov se razotkrio rekavši da će ovaj „roj“ dobiti ime po Matijasu Rustu. Sve što je u vezi sa Rustom izaziva ironiju. On je tada odleteo u Moskvu i niko ga nije dirao samo zato što komanda PVO nije znala kako da reaguje“, podsetio je vojni ekspert.

Ukrajinski roj dronova ukrajinski sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu je nazvao po Matijasu Rustu, pilotu-amateru iz Zapadne Nemačke koji je tokom Hladnog rata sportskim avionom „Cesna“ iz Helsinkija doleteo do Moskve i spustio se na Crveni trg, nesmetano prošavši kroz sovjetski vazdušni prostor, što je uzdrmalo vojni vrh ondašnjeg Sovjetskog Saveza, zbog čega je u kratkom roku smenjeno ili prevremeno penzionisano 300 maršala, generala i pukovnika. Bila je to najveća "čistka" u redovima oružanih snaga još od Staljinovih čistki pola veka ranije.

Tada devetnaestogodišnji Rust je rekao da mu je cilj bio da učini prvi korak kako bi se srušila “gvozdena zavesa” koja je delila Evropu na suprotstavljene tabore, da ga je zaokupljala moguća nuklearna katastrofa u slučaju konflikta Amerike i Sovjetskog Saveza, da je želeo da ohrabri reforme koje je pokrenuo Mihail Gorbačov i da aktivno učestvuje u perestrojci.

Rust je ovaj „podvig“ izveo na simboličan datum, na Dan pograničnih jedinica Sovjetskog Saveza koji se obeležavao 28. maja 1987.

Na ispitivanju je agentima KGB tvrdio da iza njega ne stoji niko i da je jedini njegov motiv bio da spasi svetski mir. Osuđen je na četiri godine zatvora, ali je oslobođen posle nešto više od godinu dana na zalaganje bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Hansa Ditriha Genšera koji je izdejstvovao njegovo pomilovanje.

Ukrajinski dronovi danas uspevaju da uđu u ruski vazdušni prostor, ali ti dronovi nemaju nikakve veze sa konceptom roja – odvojeno se lansiraju i posebno obaraju, napominje Konovalov.

„Među njima su i stari, sovjetski dronovi Tu-141 „Striž“. Oni su im ostali, pokušali su da ih modernizuju i koriste. Zapad ih takođe prilično dobro snabdeva lakim izviđačkim dronovima, a imaju i izviđačko-jurišne turske ‘Bajraktare’, ali u malom broju. Izgleda da su skoro svi ‘Bajraktari’ već uništeni“, dodao je Konovalov.

Međutim, Kijev tvrdi da je pokrenuo ambiciozan program proizvodnje domaćih dronova, a ministar odbrane Aleksij Reznikov pricizira da ukrajinska Vlada sarađuje s više od 80 domaćih proizvođača bespilotnih letelica, te da proširuje program proizvodnje dronova za izviđanje i dalekosežne napade. Kako navode ukrajinski zvaničnici ove godine poseban fokus će biti na proizvodnji dronova kamikaza.

Litovkin kaže da Kijev uporno širi laži, s jedne strane da bi popravio raspoloženje u narodu, a s druge strane da bi dobio podršku Zapada.

Laži su, ističe ekspert, postale deo ukrajinske ideologije, stoga im niko ne može verovati.

„Što se tiče dronova, Turci su u Ukrajini hteli da grade pogon za proizvodnju ‘Bajraktara’, ali danas je gradnja fabrika u Ukrajini besmislena. Prvo, nemaju priliku za to, a drugo, čim se pojavi takvo postrojenje Rusi će ga odmah uništiti, jer je nebo nad Ukrajinom u rukama Rusije, a mi svojim krstarećim raketama možemo uništiti svaki objekat u toj zemlji. Zbog toga nema smisla graditi fabrike u Ukrajini za proizvodnju dronova“, objašnjava Litovkin.

Litovkin ističe da se danas ne može govoriti o masovnoj proizvodnji dronova u Ukrajini.

„Što se tiče Zapada koji je spreman da prebaci dronove u Ukrajinu, on bi mogao da im da nekakve bespilotne letelice, ali kao što već znamo to gubi na aktuelnosti. Ruska vojska zna kako lako može da ih obara. Kakvi će se dronovi pojaviti to ćemo videti, ali do sada nismo primetili nikakve specijalne bespilotne letelice u Ukrajini, osim onih koje je, uz američku pomoć, Ukrajina prepravila i doradila, a to su Tu- 141 „Striž“. Drugih dronova za sada nema na frontu. Jedan ili dva drona koja su preletela u rusku Belgorodsku oblast nisu vredna pomena, pa samim tim ne možemo govoriti o masovnoj proizvodnji dronova“, kaže Litovkin.

Litovkin ističe i da Kijev ne može da pokrene proizvodnju bespilotnih letelica, s obzirom na to da „ukrajinska industrija leži u ruševinama“.

Hipotetički posmatrano, čak i da Kijev stvori „ukrajinski roj“ i njime napadne teritoriju Rusije, ruska vojska bi lako presrela taj roj dronova sistemima za elektronsku borbu, zaključio je ekspert.