„To je svetogrđe“
Ukrajinske vlasti su početkom januara od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) oduzeli Trapeznu crkvu i Uspenski sabor – dva hrama koji se nalaze u Kijevsko-pečerskoj lavri. Ministarstvo kulture Ukrajine je 10. marta tražilo od monaha da napuste teritoriju manastira.
Obe odluke su donete zaobilaženjem zakonske procedure.
„Pogledajte šta se dogodilo sa krstovima na Trapeznoj crkvi. Krstovi su bili žuti dok se nije desilo svetogrđe", rekao je iguman Kijevsko-pečerske lavre mitropolit Pavle.
Žuti krstovi su sada pocrneli.
Odmah nakon izgnanstva monaha iz hramova, pravo na njih je tražila „Pravoslavna crkva Ukrajine" (PCU). Ona je formirana 2018. godine, a podršku joj je dao bivši predsednik Petar Porošenko i Konstantinopoljski patrijarh Vartolomej.
Raskolnici su od samo početka težili da preuzmu Lavru, tako da postoji verovatnoća da bi drevni manastir u centru Kijeva mogao da postane njihov.
Uz odluku ukrajinskih vlasti, poglavar raskolničke „Pravoslavne crkve Ukrajine“ Epifanij Dumenko je održao u hramovima UPC dve službe – za Božić i Bogojavljene. Upravo je o tom svetogrđu i govorio mitropolit Pavle.
Prema njegovim rečima, taj fenomen znači da je „potrebno čuvati svetu sabornu apostolsku crkvu“. Odnosno onu u kojoj se sveštenstvo prenosi direktno od Hristovih učenika, a u PCU ne postoji takav kontinuitet.
Pojašnjenje Ruske pravoslavne crkve
Predsednik ekspertnog saveta za crkvenu umetnost, arhitekturu i restauraciju Moskovskog patrijarhata protojerej Leonid Kalinjin je istakao da „pozlaćeni krstovi mogu da vemenom pocrne i da su to fizički procesi“. Međutim, to se dešava neki dug period. Što se tiče situacije oko Lavre sve se dogodilo brzo, tako da ne može da se objasni fizičkim procesima.
„To je Božiji znak, a takvi znaci se ne dešavaju slučajno: on jasno govori o tome da raskolnici iz PCU nemaju ništa zajedničko sa hrišćanstvom. Očigledno da je Bog sam pokazao kome služe raskolnici“, pojasnio je Kalinjin.
On je obratio pažnju i na to da krstovi na hramovima gde i dalje služe klirici UPC „sijaju svom svojom lepotom“.
Predsednik naučnog komiteta RPC protojerej Maksim Kozlov je pozvao da se prema sličnim pojavama ljudi odnose „pažljivo i trezveno“. Prebrzo tumačenje spoljnih znakova bi moglo da se pretvori u razočarenje.
„Neki hramovi koji su bili zatvoreni u sovjetsko vreme su stajali sa pozlaćenim krstovima, iako su se ponekad koristili čak i u druge svrhe, koje nisu religijske, kao Kazanska crkva u Sankt Peterburgu, gde je smešten muzej istorije religija i ateizma“, istakao je on.
Dugotrajan proces
Naučnici su pomogli da se pojasni ovaj složen slučaj.
„Krstovi su, najverovatnije, bili zlatni, a pozlata je materijal koji je krhk i stalno mora da se obnavlja“, rekao je poznati restaurator Olga Krjukova.
Prema njegovim rečima, sve zavisi od toga kada i na koji način je poslednji put postavljena pozlata. Na nju utiču i vremenske prilike. Na primer, delovi na koje pada sneg se brže uništavaju.
Restauracija u Trapeznom hramu je bila 2014. godine, mada nema podataka da je obnovljena i pozlata.
Krjukova je uverena da je prosto nemoguće da krstovi iznenada pocrne.
„To se dešava postepeno. Prvo ćemo istražiti gde je oštećen dekorativni film, a vremenom će se i povećavati površina“, rekla je Krjukova.
Ona je obratila pažnju na jedan detalj, na sadašnjim fotografijama na kupolama hramova nedostaje sloj prajmera na mestima gde nedostaje pozlata. Ovo može biti indirektan dokaz da nisu bile dobre tehnoligije pozlaćivanja, što bi moglo da dovede do toga da krstovi pocrne.