Naučnici koji istražuju našu sposobnost prisećanja oblika tvrde da ljudi mogu da pogreše nakon samo nekoliko sekundi. Taj fenomen su nazvali iluzijama kratkoročnog pamćenja.
Čak ni u najkraćem roku, naše pamćenje možda neće biti potpuno pouzdano. Naročito kada imamo snažna očekivanja o tome kakav bi svet trebalo da bude, kada nam sećanje počne pomalo da bledi, čak i nakon jedne i po sekunde, dve sekunde ili tri sekunde, tada počinju da se upliću naša očekivanja, rekla je dr. Marte Oten sa Univerziteta u Amsterdamu, prva autorka nove studije.
Oten i njene kolege napominju da su prethodna istraživanja pokazala da kada se ljudima prikaže rotirano ili odraz slova u ogledalu, oni često prijavljuju da vide slovo u njegovoj ispravnoj orijentaciji. Iako se to ranije pripisivalo pogrešnom viđenju oblika, naučnici su sumnjali u takvo objašnjenje.
Mislili smo da je verovatnije da je to učinak pamćenja. Dakle, dobro ste videli, ali čim to unesete u memoriju, stvari počinju da idu u pogrešnom smeru, pojasnila je Oten.
Kako bi dodatno to istražili, Oten i njen tim su izveli četiri eksperimenta. U prvom, učesnici su pregledani kako bi se osiguralo da su u stanju da dovrše osnovne zadatke vizuelnog pamćenja, pre nego što im se prikaže krug od šest ili osam slova, od kojih su jedno ili dva bila slika u ogledalu. Nakon nekoliko sekundi, učesnicima je prikazan drugi krug slova koji im je rečeno da ignorišu, a taj krug sa slovima je delovao kao distrakcija. Zatim su zamoljeni da odaberu, iz niza opcija, oblik koji je bio na određenoj lokaciji u prvom krugu i ocene svoju sigurnost u taj izbor.
Rezultati 23 učesnika koji su često iskazivali visoku pouzdanost u svojim odgovorima otkrili su da je najčešća greška bila odabir verzije u ogledaluciljanog oblika. Međutim, to se događalo češće kada je ciljni oblik bio slovo u ogledalu. Doista, učesnici su izjavili da su videli ispravno slovo u 37 posto slučajeva kada im je pokazano slovo u ogledalu, u poređenju s 11 posto slučajeva za obrnuti scenario.
Naučnici tvrde da pristranost sugeriše da su greške uzrokovane znanjem učesnika o abecedi, a time i njihovim očekivanjima, a ne samo sličnostima u izgledu oblika. Broj grešaka je rastao kako se povećavao period odlaganja ili nivo distrakcije u eksperimentu, ali samo tamo gde je ciljni oblik bilo slovo u ogledalu.
Naučnici ocenjuju da to ukazuje da se greške svode na pogreške, ne u načinu na koji su učesnici percipirali oblike, već u njihovom kratkoročnom pamćenju, s obzirom da se sama percepcija ne bi trebalo da pogoršava tokom vremena. Autori istraživanja dodaju da visoka pouzdanost s kojom su učesnici prijavili svoje odgovore takođe isključuje mogućnost da su rezultati jednostavno rezultat nagađanja učesnika.
Njihova otkrića su potvrđena rezultatima iz tri slična eksperimenta u kojima je učestvovalaukupno 348 sudionika. Studija o tome objavljena je u časopisu Plos One.
Autori studije tokom daljeg rada žele da istraže da li postoje slični efekti u situacijama stvarnog sveta i za druge vrste sećanja. Oten je u tom smislu primetila da se detalji govora brzo zamene opštim značenjem rečenice, prenosi portal Zimo..