Bugarska je očigledno rešena da Severnu Makedoniju ne ostavi na miru pa je kao još jedan uslov ovoj državi da bi joj dala zeleno svetlo na putu ka EU, postavila da dobije „ulogu savetnika“ u najavljenim ustavnim promenama koje Severna Makedonija planira.
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski bugarski predlog nazvao je „okupatorskim“, jer Bugarska želi da u ustavne promene bude uključena bugarska manjina.
Bugarska ne zna šta hoće, ali hoće odmah
Šta je ovde sporno i šta Bugarska u stvari želi od Skoplja, pitanje je na koje je odgovor dao Risto Nikovski, makedonski diplomata u penziji i bivši ambasador te države u Rusiji, Albaniji i Velikoj Britaniji.
„Ni Bugari ne znaju sami šta je to što hoće od nas ali žele to odmah. Oni hoće da učestvuju u promeni našeg ustava, ne samo da budu savetnici ili nešto slično već akteri. Drugim rečima, žele da oni nama menjaju Ustav,“ objašnjava naš sagovornik iz Skoplja.
Nikovski kaže da je ovo mala tragedija njihove države ali i same Bugarske jer više se ne radi ni o običnom bezobrazluku već o nečem drugom.
„Dobro je to je naš ministar spoljnih poslova reagovao i rekao da tako nešto ne dolazi u obzir, a još je bolja izjava našeg predsednika da se to ne može desiti jer nismo pod okupacijom. U svakom slučaju, Bugarska nastavlja sa ignorancijom naše države kao suverene i gledaju nas kao da smo njihova kolonija. Mislim da je to pre svega rezultat naše politike jer smo prihvatili dosta njihovih zahteva i zato se oni tako i ponašaju,“ kaže naš sagovornik.
Bugarska je preterala, ističe on, ali očigledno je da niko ne želi da reaguje, posebno što se ovako nešto ne dešava nigde u svetu.
„Ovo se nigde u svetu ne dešava, čak ni da je okupacija u pitanju jer pitanje ustava je unutrašnje pitanje svake zemlje. Bugarski fašizam očigledno da je opet oživeo kao da smo u Drugom svetskom ratu,“ kaže on.
Brisel apsolutno zatajio
Prema njegovim rečima, Brisel, odnosno, Evropska unija, čija je Bugarska članica, apsolutno je zatajio u slučaju Severne Makedonije.
„Brisel je odavno trebalo da reaguje na bugarsko neofašističko ponašanje, međutim, nisu ni oni krivi što se Severna Makedonija ponaša kao poražena zemlja i guta sve knedle koje postavlja Sofija. Tako dok se mi sami ne promenimo biće ovako kako nam je sada,“ smatra Ristovski.
Severna Makedonija je, podseća on, od potpisivanja Prespanskog sporazuma izgubila svoju orijentaciju, a Bugarska je shvatila da je Skoplje spremno da popušta i od tada pa do sada tome nema kraja.
Ustavne promene neophodne su kako bi Severna Makedonija, shodno sporazumu sa Bugarskom, načinila naredni korak u procesu evrointegracija. Ključna tačka menjanja makedonskog ustava je uključivanje Bugara kao konstitutivnog naroda.
Pitanje ustavnih promena veliki je zalogaj za vladu na čijem se čelu nalaze socijaldemokrate, koja tek treba da ubedi opoziciju da obezbedi dvotrećinsku većinu, neophodnu za ovakav potez. Ubeđivanje, kako stvari stoje, neće biti lak zalogaj za vlasti, jer najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE smatra da su ustavne promene štetne po nacionalne interese.
Istorijat sukoba
Bugarska vlada koju je 2020. godine predvodio Bojko Borisov blokirala je makedonski put ka Evropskoj uniji, koristeći prilično oštru retoriku i smatrajući da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.
Posle Borisova, vlada Kirila Petkova je unekoliko ublažila stav, ali to nije previše uticalo na napredak Severne Makedonije ka EU, pa su se dve strane, na insistiranje Francuske, dogovorile da Skoplje, ipak, napravi prvi korak ka Briselu, ali da nastavak integracija zavisi od ustavnih promena.
Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.
Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine. S druge strane, u Severnoj Makedoniji, prema rezultatima popisa objavljenim u sredu, živi oko 3.500 Bugara.
Bugarska takođe tvrdi da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao " regionalna forma bugarskog jezika".