Evroligaški rekord dosadašnje karijere ostvario je mladi Čačanin, kog je njegov daleko poznatiji sugrađanin - Željko Obradović, vratio u srpsku košarku.
Iako je Avramović imao zavidan staž u inostranstvu, gde ga je put posle Borca odveo u Vareze, kasnije u Malagu i Estudijantes, jedan poziv Željka Obradovića i vizija najvećeg košarkaškog komandanta, da vrati Partizan na staze stare slave, promenili su sve!
Aleksa se vratio u srpsku košarku, a pod trenerskom palicom Žoca uspeo je uz ozbiljan rad i zapažene role da se izbori i za mesto standardnog reprezentativca Srbije.
Konstantan napredak i neverovatnu zrelost u igri pokazuje „čačanski Zoro“ koji je u dobrom delu prethodne sezone morao da igra s maskom na licu, pa otuda i nadimak.
Čekao je i dočekao neverovatno šutersko veče u dvoboju sa favorizovanim Monakom i to u njegovom dvorištu u njegovoj Kneževini koja je teško osvojiva tvrđava i na kojoj su „zube slomili“ klubovi s daleko većim budžetom od Partizana.
Ali, herojski je izvojevana pobeda crno-belih! Na srce, na mišiće, na ludost. I jasno je da svi košarkaši u crno-belom dresu nose zasluge za to, ali je Aleksa Avramović imao noć za pamćenje.
Prava mala šuterska klinika Čačanina, koji je meč okončao sa rekordnih 22 poena, uz po dva skoka i asistencije. Nepogrešiv je bio iz igre! Čista petica - 5/5, dok je pogodio tri trojke iz osam pokušaja, a bacanja su bila na 75 odsto - 3/4.
I da se razumemo, nema tu slučajnosti. Naporan rad se uvek isplati, a kada pored sebe imate mentora kakav je Željko Obradović, onda tu nema greške. Vaše je da slušate, upijate i rezultati će doći.
Prošlo je gotovo godinu i po dana od Željkovog čuvenog urlika u koji je stala sva pedagodija Obradovića i sva lepota srpske košarke.
„Aleksa, Aleksaaaaa! Jednom dodaj loptu!“, zaurlao je Obradović, možda i najglasnije u svojoj karijeri, ali verovatno i sa najvećim razlogom.
Bilo je to protiv Andore u meču Evrokupa, a od tada su porasli i crno-beli i Aleksa Avramović.
Evrokup je zamenila Evroliga, a sada je izboren i plasman u Top 8 posle 13 godina posta.
Blistali su od sreće crno-beli u Kneževini, dok je jedan od heroja trijumfa bio neuhvatljiv za davanje izjava i po završetku susreta, jer ga je nosila euforija. Kratko je stigao da prozbori u kameru - "Ajmo bre, ajmo breee", ali je jedna poruka ostala upečatljiva: „Slava Bogu“.
To je Partizanov „čačanski Zoro“ u kog Željko ima bezgranično poverenje i tera ga da svakog dana bude sve bolji i produktivniji, a plodove ubira kompletna ekipa.