Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je izjavio je da je u tekstu deklaracije o nestalim licima koji je usaglašen u Briselu u okviru nastavka dijaloga Beograda i Prištine termin "prisilno nestali" zamenjen terminom "prinudno nestali" koji ne predstavlja pravnu kategoriju.
Albanci ne žele da otkopavaju grobnice
Iako je rečeno da su obe strane prihvatile ovaj dogovor, pravnik Slaviša Vuksanović, član izvršnog odbora Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji, nije tako siguran da će Priština stati iza svoje reči.
„Glavni problem je to što Albancima sa Kosova i Metohije ne ide u prilog da se otkrije ono što je naša srpska komisija za nestala lica njima dostavila, a to su tačne lokacije za koje sumnjamo da se na njima nalaze masovne grobnice na KiM,“ kaže Vuksanović.
Kada bi, kako ističe, počele da se otkopavaju te grobnice na lokacijama koje je Beograd dostavio i kada bi u njima bila pronađena tela stradalih to bi povuklo određene konsekvence za Prištinu.
„To znači da bi se onda otvorilo i pitanje odgovornosti pripadnika OVK, koji su se od 1996/97. godine pa sve do 1999. Godine borili protiv tadašnje SRJ i njenih zvaničnih snaga bezbednosti. Dakle, Albancima nije do toga da se krene u realizaciju otkopavanja lokacija koje smo im dostavili, to jest, otvaranja novih lokacija gde se nalaze masovne grobnice,“ dodaje on.
Priština kriva za zastoj
Vuksanović objašnjava da su Albanci prvobitno insistirali na terminu „prisilno nestali“, znajući da je sa pravne tačke gledišta „prinudno nestali“ termin koji u stvari štiti državu od odgovornosti. Međutim, on ne misli da je to bio pravi razlog zastoja u postizanju dogovora o ovoj bolnoj temi.
„Zastalo se poslednje dve godine jer se albanska strana protivila, na primer, tome da Veljko Odalović bude deo tog procesa što je smešno ali zbog toga se ništa nije dešavalo po ovom pitanju do sada. Sada im to sada više ne smeta, a Srbija je ispoštovala sve dogovore i proverila sve sporne lokacije koji su oni označili. Tamo gde je bilo tela obavljene su ekshumacije i nakon prepoznavanja i utvrđivanja identiteta ona su predata drugoj strani,“ podseća Vuksanović.
Dakle, sa srpske strane ne postoji nijedno mesto za koje je albanska strana tražila proveru da nije tretirano i, kad je za tim bilo potrebe, da je izvršena ekshumacija.
„Jedini razlog zastoja je to što albanska strane ne želi da pristupi određenim grobnicama koje je naša Vlada navela kao lokacije na kojima su zakopani ubijeni, bez obzira na nacionalnost. Iz tih razloga nisam optimista da će Priština ovoga puta sprovesti svoje obaveze, bez obzira na dogovor iz Brisela, posebno što deset godina molimo da se uradi identifikacija 350 ostataka tela koji se nalaže u u bolnici u Prištini,“ kaže Vuksanović.
Za 23 godine identifikovane samo 382 žrtve
Inače, prema preliminarnim rezultatima pregleda koji je obavio albanski tim, među skeletnim ostacima u prištinskoj mrtvačnici ima ostataka oko 70 Srba i ostalih nealbanaca.
Devet grobnica još nije istraženo po zahtevu Srbije na KiM jer je Aljbin Kurti zaustavio rad Radne grupe komisije za nestala lica Beograda i Prištine, pa je poslednja sednica održana pre dve godine. Porodice traže otvaranje dosijea, policijskih i istražnih dokumenata, svedočenja onih koji znaju, a ćute – decenijama.
Na Kosovu i Metohiji, prema statistici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, još se 1.621 osoba vodi kao nestala. Njih 568 su nealbanske nacionalnosti. Za 23 godine identifikovane su samo 382 žrtve.
Petar Petković je posle sastanka u Briselu objasnio da je zahvaljujući naporima Beograda odbačen termin „prisilno nestali“ koji je pravna kategorija definisana međunarodnom konvencijom i koji bi podrazumevao direktnu pravnu odgovornost države Srbije za sve slučajeve nestanaka tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Umesto tog termina prihvaćen je termin „prinudno nestali“ koji nije nikakva pravna kategorija i koji se ne nalazi ni u jednoj međunarodnoj konvenciji, već isključivo opisuje okolnosti pod kojim se nestanak desio i zato ne može da proizvede nikakvo pravno dejstvo po interese države Srbije, niti njenu odgovornost.