Transformacija EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo | Energija Sputnjika

To, zapravo, ne čudi jer sama vlasnička transformacija najveće srpske kompanije, koja zapošljava i najviše radnika podsetila je ljude na period privatizacija društvenih i državnih firmi s početka ovog veka, od kojih su mnoge neslavno završile, ostavljajući ljude bez posla.

Zato profesora dr Mihajlo Rabrenović, stručnjaka za strateški menadžment i korporativno upravljanje u današnjoj “Energiji Sputnjika” najpre pitamo kakva je razlika između javnog preduzeća i zatvorenog akcionarskog društva, kako su organizovana slična preduzeća na zapadu.

Kao što to obično biva u Srbiji, čini se da bi i ova promena prošla ispod radara javnosti da se nije oglasio sindikat, tražeći da i zaposleni imaju svog člana u budućem Nadzornom odboru EPS-a AD. Oglasili su se i stručnjaci, čak i predstavništi Srpske akademije nauka, a na njihove i kritike iz političkih krugova iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovaraju da ovo ne znači ni početak privatizacije ni otpuštanje radnika.

U najkraćem, stiče se utisak da prelazak EPS-a u zatvoreno akcionarsko društvo, prema do sada iznetim mišljenjima svih učesnika u javnom dijalogu, nije sporan. Ali je sporan način na koji će se urediti njegovo buduće poslovanje, što se propisuje osnivačkim aktom i statutom privrednog društva. Pre svega zbog toga što će, prema tom statutu u budućoj skupštini EPS-a AD biti samo jedan član – aktuelni minister energetike.

Sledeća sporna odredba je osnovna delatnost EPS-a. Konkretno, da li će u APR-u biti navedeno da je ta delatnost samo proizvodnja električne energije. Po APR-u samo jedna delatnost može biti osnovna, a predstavnici Nadzornog odbora i zaposleni traže da to bude i trgovina. Zato profesora Rabrenovića pitamo: Kako prevazići ovaj gordijev čvor? Kako iz ugla teorije i prakse upravljanja javnim sektorom, kojim se bavi više decenija, izgledaju ideje različitih učesnika u ovom našem dijalogu?

Evidento je da je EPS u finansijsku krizu zapao ne samo zbog toga što država cenom struje čuva socijalni mir već i zbog lošeg upravljanja. Ali, treba reći i to da je država ta koja je postavljala menadžment. A to se predviđa i novim statutom kompanije pa otud skepsa da će se promenom forme u AD biti nešto suštinski promenjeno.

Posebno pitanje je i najava da će u Nadzornom odboru i bordu direktora (predviđeno je sedam izvršnih direktora od kojih će jedan biti generalni) biti i stranci. Reč je, zapravo, o pitanju: Mmogu li stranci u Srbiji biti uspešni menadžera u državnoj kompaniji?

Jedno od pitanja o kome se malo priča u javnosti je podela akcija EPS-a zaposlenima i građanima Srbije, što je svojevremeno najasvljivano. Podela besplatnih akcija sada se, međutim, ne pominje.