Uprkos činjenici da su prvi put ove rakete upotrebljene u borbenim uslovima u okviru ruske specijalne operacije pokazalo se da imaju fantastične mogućnosti u borbi protiv zapadne artiljerije i da precizno uništavaju pojedinačne i grupne nepokretne i pokretne ciljeve.
Ovi projektili su u arsenalu jurišnih i borbenih helikoptera Mi-28NM i Ka-52M, a mogu se primeniti i na nekim modifikacijama helikoptera Mi-8.
Raketa je težine 105 kilograma, dužine 1,9 metara i prečnika 200 milimetara. Dometa je 14,5 kilometara i razvija brzinu do 230 metara u sekundi.
„Ove rakete se otprilike od leta prošle godine aktivno koriste u borbenim dejstvima. Raketa klase vazduh-zemlja može da pogodi različite ciljeve - utvrđene ciljeve, vatrene položaje, pa čak i da pogodi laku neprijateljsku opremu. Raketa ima visokoeksplozivnu fragmentnu bojevu glavu težine 25 kilograma, a ima i termovizijsku glavu za navođenje, što znači da se može kontrolisati let rakete do cilja, koji pogađa sa visokom preciznošću. Samim tim i raketa spada u klasu visokoprecizne navođene municije“, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.
Rusija u Ukrajini primenila helikoptere Ka-52M, opremljene raketama „izdelije 305“
© Sputnik / Kirill Norton
/ Visokoprecizna raketa
Navođenje je kombinovano – inercijalno uz korekciju putem satelitske navigacije i u završnoj fazi samonavođenje uz mogućnost učešća operatora.
„Prvi režim je kada se iz helikoptera odrede koordinate cilja, a raketa leti, recimo, po algoritmu – ‘ispalio i zaboravio’. To jest, tačno leti ka cilju i pogađa ga“, dodao je ekspert.
Druga varijanta je režim daljinske kontrole, prilikom koje se lansiranje odvija dok se objekat još ne vidi. U tom slučaju raketa leti u inercijalnom režimu, a kada se približi cilju, uključuje se slika koja se prenosi na ekran operatera u kokpitu helikoptera. Operater identifikuje i označava cilj i koordinate prenosi glavi za navođenje.
„To jest, operater može da koriguje let ove rakete do cilja. Osim toga, raketa se može ispaliti iz zatvorenog položaja. To znači da se helikopter može nalaziti, na primer, na ivici šume i ispaliti raketu odatle, a ona će stići do cilja i pogoditi ga“, istakao je Leonkov.
Raketa „Izdelije 305E“ smatra se značajnim dostignućem ruske odbrambene industrije. Ima čitav skup karakteristika koje su veoma tražene u ratnoj zoni.
Ove rakete sa velikom preciznošću uništavaju važne objekte ukrajinske vojske kao što su skladišta sa municijom i gorivom. Pored toga, te rakete značajno olakšavaju borbeni rad ruske armijske avijacije, te samim tim borbeni rad ruskih pilota čine bezbednijim.
„Pojava nove vrste municije – rakete ‘Izdelije’ - dovodi do toga da se zadaci izvršavaju mnogo brže, a pošto ‘Izdelije 305’ spada u visokoprecizno oružje, to znači da su rashodi ove municije veoma efektivni. Odnosno, svaki let te rakete završava se uništavanjem cilja, što je jedan od faktora prednosti. To jest, sa manjim količinama postiže se veći rezultat u sprezi sa drugim sredstvima. Ovo poboljšava našu poziciju na liniji kontakta i omogućava nam da efikasnije izvršavamo dodeljene borbene zadatke“, kaže Leonkov.
„Izdelije 305“ uskoro i na dronovima
Rakete „Izdelije 305“ su prvi put predstavljene na izložbi „Armija 2021“. Raketa je proizvedena u fabrici KBM u Kolomni. Ruski vojni stručnjaci su uvereni da će ruska namenska industrija proizvoditi mnogo više takve municije i njihovih nosača.
„Sada se razmatra pitanje da se ove rakete stave i na bespilotne letelice. To jest, jurišne bespilotne letelice mogu da se naoružaju takvom municijom koja će im omogućiti da pogađaju ciljeve bez ulaska u zonu protivvazdušne odbrane protivnika. Ovo je, u principu, takođe jedan od pravaca koji može uticati na efikasnost upotrebe udarnih dronova“, kaže Leonkov.
Na pitanje koje ukrajinsko tj. zapadno oružje može da parira ruskim raketama „Izdelije 305“, Leonkov kaže da se američke rakete „helfajer“ takođe koriste u zoni borbenih dejstava u Ukrajini, ali da su sve te zapadne rakete u odnosu na „Izdelije 305“ po dometu, a takođe „i po nekim režimima leta“ - inferiorne.
„Ovde je pitanje efikasnosti primene. Radi se o tome da raketa treba da stigne do cilja i uništi ga. Zapadni pandani to mogu da učine, ali naše rakete to rade malo brže i malo dalje“, zaključio je ekspert.