Najstarija udica napravljena je od bakra, duga je oko 6,5 centimetara i široka četiri centimetra. Iz Uprave za antikvitete navode da je, s obzirom na veličinu, korištena za lov na ajkule ili druge velike ribe Mediterana u periodu eneolita, odnosno bakarnog doba.
Arheolozi: Do sada nije nađeno ništa takvo
Do sada nije nađeno ništa takvo, navodi Jael Abadi Rejs iz te Uprave i objašnjava da je udica nađena pukom srećom u nekadašnjem naselju. Ona kaže da je udica srećom preživela, jer su druge najverovatnije zarđale i nestale.
Sačuvana je, kako objašnjava Jael Abadi Rejs, zahvaljujući mikroklimi mesta gde je nađena. Selo iz bakarnog doba kod Aškelona, na jugu Izraela. To nalazište smešteno je pored jezera koje periodično plavi područje, pa su kuće pravljene na suvim mestima. Tako je udica uspela da preživi hiljade godina, a da je korozija ne uništi.
Arheolozi su našli još artefakata iz bakarnog doba na ovom nalazištu, pa čak i mesto za preradu bakra. Zahvaljujući tome, otkriveno je da nisu poznavali samo jedan način topljenja bakra, već dva. Tako su neke alate pravili od čistog bakra, a neke od njegove legure. Ipak, i u to doba, metali su bili veoma skupi, pa su nađeni i alati napravljeni od kamena.
Zavisni od morskih plodova
Arheološki dokazi govore da su meštani ovog prastarog naselja bili veoma zavisni od morskih plodova. Međutim, smatralo se da su glavni načini dolaska do njih bili lovljenje kopljem, berba školjki ili skupljanje uginulih riba koje voda izbaci, dok je ribolov udicom na otvorenom moru bio mnogo složeniji za ljude koji su živeli u to vreme.
Tako su nalazi ribolovačke opreme dosta retki: najstarija udica napravljena od školjke potiče od pre 20.000 godina, dve su nađene u Japanu, a jedna u Istočnom Timoru. Udice od školjki nalažene su iz kasnijih perioda, ali većina su male, kaže Abadi Rejsova. Međutim, ova nađena u Izraelu je izuzetno velika.
Ona dodaje da su meštani ovog sela iz bakarnog doba takođe verovatno koristili udice napravljene od kostiju.
Obala kod Aškelona bila je gusto naseljena u bakarnom dobu, kažu arheolozi, a nađeni su ostaci relativno velikih sela u kojima su se ljudi bavili poljoprivredom i stočarstvom, prenosi „Harec“.