Kurcvel je diskutovao o pomeranju granica u genetici, nanotehnologiji i robotici, zbog čega veruje da će doći do razvoja nanobota koji će moći da vrate proces starenja.
Ovi sićušni roboti će popravljati oštećene ćelije i tkiva koja propadaju kako telo stari, čime ćemo postati imuni na bolesti poput raka.
Kurcvela je „Gugl“ zaposlio 2012. godine da radi na novim projektima, poput mašinskog učenja, ali se i pre toga bavio predviđanjem tehnoloških proboja.
Tako je 1990. godine predvideo da će najbolji igrač šaha izgubiti od kompjutera do 2000. godine, a to se desilo 1997. kada je „Dip blu“ pobedio Garija Kasparova.
Takođe, 1999. je rekao da će do 2023. godine laptop od 1.000 dolara imati procesorsku moć i kapacitet ljudskog mozga.
Sada bivši inženjer „Gugla“ smatra da će tehnologija u bliskoj budućnosti postati toliko moćna da će moći da pomogne ljudima da žive zauvek.
Kurcvel, koji sebe opisuje kao futuristu i tvrdi da se ostvarilo 86 odsto njegovih prognoza, predviđa i da će veštačka inteligencija do 2029. godine uspeti da prođe Tjuringov test, odnosno da će postati ekvivalentna ljudskoj inteligenciji. U Tjuringovom testu, ljudski sudija razgovara sa mašinom i čovekom. Ako sudija ne može da prepozna da je u pitanju mašina, ona je položila test.
Prema Kurcvelovim ranijim prognozama, čovečanstvo će 2045. dostići tačku singulariteta, u kom će veštačka inteligencija dovesti do toga da su mašine pametnije od ljudi. On je rekao da je proces singulariteta već počeo.
„On će dovesti do toga da računari imaju ljudsku inteligenciju, da ćemo da ih stavljamo u svoj mozak, povezujemo sa klaudom, da proširujemo ono što jesmo. Danas to nije samo scenario budućnosti, već nešto što je delimično već ovde i što će se ubrzati“, rekao je Kurcvel.