Predstavnici srpske dijaspore u Moskvi ali i veliki broj Rusa došao je u hram na službu Božju koju je služio episkop moravički Antonije u pomen žrtvama NATO bombardovanja Srbije, odnosno tadašnje SRJ.
Veliki osećaj nepravde
Kako kaže za Sputnjik srpski student iz Moskve Aleksandar Arambašić, dan početka bombardovanja se pamti i obeležava zbog velikog osećaja nepravde koja preovladava u kolektivnoj svesti građana Srbije.
„Jednu malu zemlju, decenijama mučenu ratovima i međunarodnim sankcijama, napala je tada najjača vojna koalicija. Po glavama nedužnih ljudi padale su bombe 78 dana“, s tugom podseća sagovornik Sputnjika.
Prema rečima Milana Stevanova, na današnji dan, srpski narod rame uz rame sa ruskim narodom obeležava ovaj tragičan datum kako bi sačuvao od zaborava sve nevine žrtve koje su stradale tokom NATO bombardovanja.
„Oni su se tada okomili na naš nedužni narod. Nad Srbima su vršili nehumane eksperimente u vidu isprobavanja oružja. Ubijali su i sejali smrt na teritoriji naše zemlje. Nikada ne smemo zaboraviti kako su se poneli prema nama“, naglašava Stevanov.
Vrhunac demonizacije Srba
Kako kaže Arambašić, agresija NATO je bila vrhunac demonizacije Srba, a pritom je izvršena bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Članice NATO su, smatra i Stevanov, odlučile da izvrše agresiju na srpski narod jer Srbija nije htela da poklekne pred okupatorima.
„Naša zemlja je bila samostalna i nezavisna od uticaja tadašnjeg svetskog hegemona – Sjedinjenih Američkih Država. Kolektivni Zapad je tada pokazao svoje pravo lice, tu navodnu demokratiju i humanost koja se temelji na ubijanju nevinih ljudi”, kaže naš sagovornik.
Nećemo oprostiti, nećemo zaboraviti
U zločinačkoj agresiji NATO na SR Jugoslaviju, podseća Stevanov, poginulo je 2500 civila, uključujući žene i decu.
„Ni dan danas se ne zna tačan broj poginule dece. Simbol njihove pogibije je trogodišnja Milica Rakić koja je svirepo ubijena tokom NATO agresije. Pred ovom malom devojčicom je bio ceo život. Međutim, život su joj oduzeli zločinci koji su bombardovali Srbiju osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama. Za njih je tokom ilegalnih ratnih dejstava sve bio vojni cilj – od bolnica, porodilišta, mostova, do vozova i civila“, s gorčinom primećuje sagovornik Sputnjika.
Pored života nedužnog civilnog stanovništva koje „nikada nećemo oprostiti ni zaboraviti“, Stevanov podseća da je NATO Srbiji naneo neverovatno veliku materijalnu štetu. O tome govori porušena zgrada Generalštaba u Beogradu koja predstavlja „baštinu“ zapadne demokratije.
Kako kaže za Sputnjik Srbin iz Moskve Slađan Milošević, ova zgrada nije renovirana. Ostavljena je da podseća buduća pokolenja na NATO agresiju na Srbiju. Međutim, osim uništavanja infrastrukture, prema rečima našeg sagovornika, uništena je i životna sredina.
I zato, prema rečima Stevanova, srpski narod nikada neće oprostiti ni zaboraviti NATO agresiju na Srbiju.
„Preko nekih stvari se ne može preći. Mi ne zaboravljamo kroz koju muku i patnju je prošao naš narod. A opet, i pored sveg tog stradanja, bombardovanja i ratova, Srbija je opstala. Naš narod je dokazao da je složan, kao i da ima svoje dostojanstvo i državotvornost“, naglašava naš sagovornik.
Pomenu u moskovskom hramu Svetih apostola Petra i Pavla Treba prisustvovali su i predstavnici Ambasade Srbije u Rusiji na čelu sa ambasadorom Momčilom Babićem, kao i ambasador Bosne i Hercegovine u Rusiji Željko Samardžija. Na kraju događaja, položeno je cveće u porti crkve u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja.
Podsetimo, za 78 dana vazdušnih udara NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, te 1999. poginulo je oko 2.500 civila i više od hiljadu vojnika i policajaca. Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana. Agresija je trajala do 9. juna 1999.godine, kada je potpisan Kumanovski sporazum.
24 Mart 2023, 15:00