Velika Britanija je saopštila da municija koja sadrži osiromašeni uranijum „nema nikakve veze sa nuklearnim oružjem“ . Tom tvrdnjom ona je pokušala da demantuje konstataciju Moskve da London Ukrajini šalje oružje sa nuklearnom komponentom.
Da je britanski demanti bio traljav jasno je već zbog relativizacije sopstvenog saopštenja. Uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu od upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom verovatno će biti mali, jer su, kako kažu, u pitanju samo tragovi osiromašenog uranijuma.
Znaju Britanci, ali…
Srbija dobro zna o kakvim tragovima je reč. Kako je svojevremeno izračunala prof. dr Svetlana Žunić iz Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije, teritorija Srbije, ali i Balkana kontaminirana je ne samo u toku NATO bombardovanja, već i sve vreme zalivskih ratova počevši od 1990. godine, kada je osiromašeni uranijum prvi put upotrebljen. A upotrebljeno je više od 3.000 tona osiromašenog uranijuma od čega oko 15 tona u Srbiji, Crnoj Gori i BiH, gde je u ispaljenim nuklearnim projektilima bilo blizu šest tona uranijuma 235.
To je, kako je izračunato, dovoljno za konstrukciju blizu 170 replika nuklearne bombe koja je bačena na Hirošimu i koja je sadržala 35 kilograma uranijuma 235.
Treba li uopšte podsećati kakve su posledice nuklearnog udara na Hirošimu i Nagasaki koje i danas postoje.
Naučni savetnik u penziji Instituta za fiziku u Zemunu, dr Zorka Vukmirović za Sputnjik kaže da je osiromašeni uranijum nusprodukt proizvodnje nuklearnog goriva obogaćenog uranom 235.
Znaju to dobro i u Britaniji. Engleska je još 1960. godine krenula sa tim istraživanjima, osamdesetih su bili najintenzivniji eksperimenti i njihovi istraživači znaju za sve posledice, ističe naša sagovornica.
Umiranje od kancera
Ona podseća na bombardovanje osiromašenim uranijumom releja Pljačkovica kod Vranja i posledice na radnike koji su čistili teren oko tog srušenog releja. Njih sedam je već umrlo od kancera, a i osmi je bolestan.
To je i bio razlog za pokretanje tužbe protiv NATO-a, odnosno zahtev za naknadu štete obolelim od kancera i porodicama onih koji su preminuli. Advokatu Srđanu Aleksiću u tome je pomagao italijanski tim na čelu sa Anđelom Fiore Tartaljom koji je dokazao uzročnoposledičnu vezu osiromašenog uranijuma i obolevanja italijanskih vojnika koji su kao pripadnici Kfora bili na kontaminiranom području na Kosovu i Metohiji. Tartalja je u Italiji dobio 350 pravosnažnih presuda u korist vojnika obolelih od kancera, praktično sve podnete sa takvim zahtevom.
Advokati Anđelo Fjore Tartalja i Srđan Aleksić tužili su NATO zbog korišćenja osiromašenog uranijuma
© Sputnik / Lola Đorđević
„Ono što se zna je da je NATO priznao da je bacio 10 tona municije sa osiromašenim uranijumom na teritoriju Srbije. I najvažnije je bilo da se pokaže na kojim je mestima korišćena ta municija. Napravljena je jedna mapa u sagalasnosti sa našom vojskom koja je zaključila da je reč o 15 tona osiromašenog uranijuma. Dopunila je mapu određenim mestima i ona je znatno veća nego što je NATO pokušao to da predstavi. I to je usaglašeno“, kaže Vukmirovićeva.
Dugoročne posledice
Ona podseća da je u poslednje vreme naš nedavno preminuli general Božidar Delić ukazivao na podatke o tome da je u pitanju mnogo veća količina od 15 tona. I on je, kako kaže, preminuo upravo zbog tih efekata osiromašenog uranijuma jer je sve vreme bio dole na terenu.
„Najvažnije je da se otkriju mesta na kojima još postoje te kontaminacije, jer tu se živi, jede se hrana, pije se voda. Ono što je najgora posledica je što sav taj uranijum koji je bačen i koji kišom ulazi u podzemne vode može da ugrozi vodu za piće. Najveći broj tih mesta za koje se zna je uz granicu sa Albanijom i ta mesta najvaćim delom pripadaju vodotoku Drima. Znači, odlaze u Jadransko more“, konstatuje naučnica kojoj je specijalnost fizička hemija.
Ona sa žaljenjem konstatuje da je definitivan broj obolelih nepoznat. Podaci nisu raspoloživi jer niko to sistematično nije pratio.
Nema preciznog broja obolelih
Ono što je poznato je da je prema podacima Instituta za javno zdravlje, u Srbiji do 2014. godine od kancera obolelo 35.319 osoba, a umrlo 20.806. To je preko 5.000 slučajeva na milion stanovnika, što je 2,8 puta više od svetskog proseka. U 2016. godini umrlo je 22.004 ljudi, što je 60,8 odsto više u odnosu na 1991. godinu, čime se Srbija sa godišnjim rastom od 2,8 odsto popela u sam svetski vrh po stopi mortaliteta od kancerogenih obolenja. U SAD koje su nam ostavili 15 tona osiromašenog uranijuma, ti procenti padaju. Stopa oboljevanja je u to vreme kod njih pala za 0,6 odsto, a mortaliteta 1,6 procenata.
Vukmirovićeva ukazuje da je u Srbiji pokrenuta inicijativa da se na celoj teritoriji očisti kontaminirano tlo da bi, kako kaže, svi koji tu žive mogli da rađaju zdrave potomke.
„Inicijativa je pokrenuta 2017. da se identifikuju sva mesta koja su kontaminirana uranijumom i da se očiste kao što je naša vojska, uz Institut za nuklearne nauke Vinča, očistila oblasti koje su na jugu Srbije, oko Vranja. Taj otpad je kao radioaktivni deponovan po svim pravilima i propisima u Institut Vinča, u njihove hangare za odlaganje radioaktivnog otpada“, napominje naša sagovornica.
Milijarde godina kontaminiranosti
Ukoliko to ne bude učinjeno velika je opasnost. Ona napominje da bi u suprotnom tlo ostalo kontaminirano milijardama godina. Dodatni problem je rastvorljivost uranijuma u dodiru s vodom, pa kiša taj otpad rastvara i šalje sve dublje do podzemnih voda, odnosno izvorišta vode za piće.
To, kako kaže, mora da se kontroliše, što koliko joj je poznato, čini naša Agencija za nuklearnu bezbednost i to, smatra ona, treba dalje da nastavi da radi u onim predelima koji su pristupačni našim organima.
Belgija uprkos NATO-u
Ona je podsetila da je Belgija u junu 2009. zabranila osiromašeni uranijum u svakom vidu.
„Ne samo kao oružje, nego da se sirovina za proizvodnju takvog oružja uopšte koristi i transportuje preko Belgije, uprkos tome što NATO baš u Briselu ima sedište. Belgija kao država reaguje na dokaze o štetnosti uranijama generalno i protivi se svakoj manipulaciji osirumašenim uranijumom koji je nus produkt proizvodnje nuklearnog goriva obogaćenog uranom 235“, kaže naša sgaovornica koja zagovara zabranu upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.
Pored Belgije, jedina zemlja na svetu koja je to zabranila 2011. godine je Kostarika.
Bitno je, smatra ona, da se na nivou međunarodnih organizacija ustanovi zabrana i utvrde sankcije za one koji to prekrše. Ali pre toga, kako ističe, morali bismo da imamo veći broj zemalja koje će da zabrane to oružje.