Majkrosoft je otpustio ceo tim za etiku i društvo koji je radio u okviru organizacije za veštačku inteligenciju (AI). Otpuštanje tog tima deo je nedavne serije otpuštanja 10.000 zaposlenih širom kompanije.
Majkrosoft – profit iznad etike
Veštačka inteligencija predstavlja ozbiljan korak za čovečanstvo i logično je da se u vezi AI prvo pojavljuju etičke dileme, kaže za Sputnjik teoretičar medija, reditelj i profesor beogradskog Fakulteta za medije i komunikacije Stanko Crnobrnja. Ukoliko dođe do toga da veštačka inteligencija može parirati ljudskoj, onda se etička pitanja stavljaju u prvi plan i zbog toga je Majkrosoft želeo da se liši tih pitanja dok razvija takvu tehnologiju.
Osim toga, Majkrosoft je uspeo da ispliva na prvo mesto posle 20 godina jer je tavorio i zaostajao za Fejsbukom i drugim tehnološkim kompanijama i sada ne želi da se ta dinamika usporava nekim „etičkim komitetom“, smatra Crnobrnja.
AI je novi momenat u istoriji civilizacije, revolucionaran otprilike kao i prva industrijska revolucija. I tada se mnogim ljudima činilo da će to biti kraj ljudskog rada, kraj sveta, kraj civilizacije, međutim posle 200 godina izgradio se jedan novi svet u kome mnogi ljudi i dalje teško žive, ali današnji svet ne može da se uporedi sa onim od pre 200 godina u smislu standarda, dužine života itd.
Svet veštačke inteligencije po meri Davosa
Tako da će i za stotinak godina sa razvojem AI naš svet biti neki drugi svet, ali i sa drugom ulogom za ljude koji možda neće raditi ništa, smatra Crnobrnja.
„To je ta distopijska mogućnost da ljudi ne rade ništa, a da dobijaju mesečni prihod, ono što gura Davos i čuveni gospodin Švab. A to je da ljudi neće posedovati ništa, a biće srećni jer će sve raditi mašine i AI. I za to, koliko će takvih ljudi preostati na planeti, trebalo bi pogledati šta Davos propisuje, zajedno sa Ujedinjenim nacijama. To su sve vrlo konkretne, javno objavljene strategije čovečanstva a jedna od njih je da se čovečanstvo svede na 1,7 milijardi stanovnika. Pa vi vidite kako će to biti urađeno. Naravno, uz pomoć AI, veštački kloniranih virusa i jednog socijalnog inženjeringa, mega proporcija, koji je u toku“.
Antihumanističko doba po meri jedan odsto „gospodara svemira“
Prema njegovim rečima, već dugo živimo u antihumanističkom dobu, ako pogledamo na koji način se vlada planetom i kako se eksploatišu prirodni resursi do besvesti, zarad bezobrazno bogatog života jedne ogromne manjine. Reč je o jedan odsto nove klase, tzv. „gospodara svemira“ koji nameravaju da vladaju planetom i oni vode politiku i biznis i guraju priče o etici u smeru koji njima odgovara.
Priča o humanitetu neće nestati, ona će samo imati svoju nišu u kojoj će se stvarati u svim današnjim formama ljudskog izražavanja, ali pod značajno drugačijim uslovima.
„Generacija koja bude rođena 2025. godine neće imati nikakav kontekst i nikakav emotivno-humanitarni problem sa ambijentom u kom bude rođena, jer će se roditi u takvom ambijentu i za drugi neće znati. A mi koji živimo na tim graničnim erama, ambijentima, teritorijama, mi smo ti koji jurimo identitete i plašimo se za humanitete zato što znamo o čemu se radi. Ali ta nova deca koja se bude rađala ona će potpuno prirodno da prihvati takav svet kakav jeste“, zaključio je Crnobrnja.
AI neće u potpunosti zameniti ljude
Psiholog dr Žarko Trebješanin smatra da je otpuštanje Majrosoftovog tima za etiku potpuno pogrešan potez, pogotovo u trenutku naglog razvoja AI. Uz sve velike prednosti, pokazalo se na primerima reklama koje je AI napravila da su imale rasističke i seksističke poruke preko kojih su se širili potpuno neprihvatljivi i nemoralni stavovi.
„AI, naravno ima veliku brzinu obrade podataka, ali nema emociju. Nema nikakve moralne norme tako da u tim porukama može da zastupa i neku autoritarnu, totalitarnu ideologiju, da širi stavove koji vrše diskriminaciju itd. Dakle, čitav niz sa moralne strane neprihvatljivih poruka. Samo zbog takvih stvari je neophodno da se podvrgne kontroli jer, nijedan računar ili bilo koji robot nema tu svest, mogućnost autokorekcije i upravo zato je neophodna kontrola“.
Osim toga, veliki problem je i što ljudi suviše očekuju od tih robota, smatra Trebješanin i dodaje da bi AI mogla simulirati terapeuta tako što bi se u nju ugradio čitav niz odgovora na pojedine žalbe pacijenta, ali nemoguće im je ugraditi osećanje empatije koje bi terapeut mogao da prenese. Mada se prave i takve vrste robota, teško da oni mogu biti od neke pomoći starim ljudima, jer iako mogu da za njih obave mnoge stvari, ne mogu im biti prijatelji.
Sigurno je da će AI zameniti ljude u nekim profesijama, ali ih neće zameniti u poslovima koje moraju ljudi da rade. Reč je o poslovima gde je neophodna i samosvest i samokontrola, emocije, saosećanje, empatija, a ne samo čisto racionalno rezonovanje. Zato Trebješanin smatra da AI nikad, u potpunosti, neće moći da zameni ljude.