Kuda ide ovaj svet: Buš i Klinton na slobodi, a Putina bi da hapse jer je spasavao decu

Malo im je što su jedan slovenski narod nahuškali na drugi, pustili s lanca pse rata, a svoju vojnu industriju upregli da radi punom parom zarađujući hiljade milijardi dolara na krvi raznetih i obogaljenih na istoku Evrope, pothranjivali nacizam demonizujući istovremeno narod koji je najviše stradao od njega, raznim Bučama zločine koje su sami organizovali proglašavali za tuđe, minirali gasovode da bi više i skuplje prodali svoju robu, pokušali da ponište kulturu zemlje koja čini šestinu teritorije sveta…

Sada im je sinula fantastično apsurdna misao – da ruskog predsednika Vladimira Putina optuže za – humanost. Putina bi naime, po odluci Međunarodnog krivičnog suda, da uhapse što je, kako je navedeno, protivzakonito deportovao decu i nezakonito prebacivao ljude sa teritorije Ukrajine u Rusku Federaciju. Da pojasnimo, radi se o izbeglicama koje su, bežeći od života pod ukrajinskim bombama, utočište potražile u Rusiji.

Kako se navodi na sajtu Međunarodnog krivičnog suda, nalog za hapšenje izdat je iz istog razloga i protiv Marije Lavove-Belove, ruskog ombudsmana za prava dece. Uz pozivanje na Rimski statut, sud navodi da je naloge za hapšenje izdao nakon što je Tužilaštvo podnelo odgovarajući zahtev za to 22. februara 2023. godine.

Predsednik MKS Petar Hofmanski konstatovao je da izvršenje naloga zavisi od međunarodne saradnje, dok je tužilac tog Suda Karim Kan rekao za Si-En-En da je nalog za „hapšenje Putina“ prvi korak u mnogobrojnim drugim istragama.

Iz Moskve poručuju da su odluke tog suda ništavne za Rusiju koja ne priznaje MKS i nije potpisnik Rimskog statuta kojim je taj sud osnovan, a da su šanse za hapšenje njihovog lidera ravne nuli. Među reakcijama je bilo i ocena da je reč o ludilu, „pravosuđu na NATO način“, poslednjem uzaludnom pokušaju zastrašivanja Rusije i zemalja koje s njom sarađuju, ali i upozorenja da je MKS tom odlukom krenuo putem samolikvidacije i da će to svakako otežati rešavanje ukrajinskog pitanja. Na društvenim mrežama odmah se rasplamsala diskusija gde će to Putin smeti da ide, a gde ne, budući da značajan deo zemalja u svetu ne priznaje taj sud, ali i da li će ga uhapsiti i izručiti predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafoza kad Putin tamo ode u avgustu na samit BRIKS-a.

Međunarodni krivični sud inače zvanično priznaju 123 zemlje, a Rimski statut je ratifikovalo njih 60. Među onima koje ne prihvataju njegovu nadležnost su, pored Rusije, i Kina, Indija, Iran, Izrael, Ukrajina (da, i ona), kao i same Sjedinjene Države. Štaviše, Amerikanci koji su u vreme administracije Džordža Buša MKS karakterisale kao „kršenje nacionalnih interesa i suvereniteta država“, sklapale su sporazume sa nizom država koje su se obavezivale da ne izručuju američke državljane tom sudu, a kad je ta institucija pokrenula istragu zbog američkih ratnih zločina u Avganistanu američka vlada je u septembru 2020. bez imalo premišljanja uvela sankcije protiv tužioca MKS Fatu Bensude.

Ako se izuzme ovaj „incident“, ni ovaj, a ni drugi sudovi nikad se nisu bavili brojnim i dokumentovanim ratnim zločinima SAD i drugih zapadnih zemalja, od onih u Iraku – setimo se samo izjave Medlin Olbrajt da je smrt pola miliona iračke dece „vredna“ za ono što su Amerikanci radili u toj zemlji – preko uništenja Libije, haosa koji i dan danas seju po Siriji pa do poginule dece i civila u NATO agresiji na Jugoslaviju cinično označenih sintagmom „kolateralna šteta“. A ako je Olbrajtova već otišla Bogu na ispovest, još su živi i zdravi mnogi zapadni lideri, od istog Buša mlađeg do Bila Klintona, po čijim su odlukama bombarderi sipali bombe na te zemlje, a američki vojnici otvarali vatru na svatove u Avganistanu, radovali se linču Moamera Gadafija. Hoće li i oni ikada pred neki tribunal?

Vratimo se sada istoku Evrope i optužbama MKS protiv ruskog predsednika. Da, tačno je, zbog krize i vojnih dejstava Ukrajinu je napustilo više od 16,3 miliona stanovnika, a najviše ih je, gle čuda za Zapad, otišlo u Rusiju. Prema podacima Komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) iz decembra 2022.godine, utočište u Rusiji potražilo je više od 2.852.000 građana Ukrajine, dok je na drugom mestu Poljska sa oko 1.529.000, a na trećem Nemačka koja je primila oko milion izbeglih iz Ukrajine.

Onima koji su otišli u Rusiju, a među njima su pre svega bile porodice sa decom i starija lica, pružena je ne samo humanitarna pomoć, odgovarajući smeštaj, već i mogućnost zapošljavanja kao i olakšana procedura sticanja državljanstva Rusije. Izbeglice su pristizale u Rusiju godinama ranije i pre početka ruske specijalne vojne operacije a nudilo im se više varijanti zbrinjavanja – ili centri privremenog smeštaja koje po kvotama daju ruski regioni, ili da samostalno potraže smeštaj kod rođaka ili pak da iznajme stan, pošto nađu posao. Centri za privremeni smeštaj su obično u dečijim odmaralištima i hotelima gde izbeglice dobijaju tri obroka dnevno, kao i svaku drugu neophodnu podršku. Ukupno je takvih centara u Rusiji 647 u 59 regiona, a najviše ih je u oblastima koje se graniče sa Ukrajinom. Među takvim centrima je i Artek na Krimu, moderno opremljen međunarodni dečji centar sastavljen od devet kompleksa s razvijenom infrastrukturom, sopstvenim obrazovnim tehnologijama i kulturnim tradicijama. Teško je shvatiti, ali smeštaj u ovakvoj instituciji koja je 2016. proglašena za najbolji dečji centar u Ruskoj Federaciji izgleda da za MKS predstavlja „ratni zločin“ koji se stavlja na teret Putinu.

Slika o odluci MKS ipak ne bi bila potpuna bez još jednog važnog detalja – tajminga. MKS je odstupio od prakse da optužnice drži u tajnosti i nalog za „hapšenje Putina“ rešio da objavi. I to baš 17. marta. Ako i zanemarimo činjenicu koju bi Zapad radije da zataška – da se zahuktava finansijska kriza posle bankrota više američkih banaka, a da Pariz, i ne samo Pariz, gori zbog štrajkova nezadovoljnih radnika, svakako je teško prevideti da 18. marta Rusija proslavlja devetu godišnjicu povratka Krima u njeno okrilje na osnovu referenduma na kom je za to glasalo 96,78 odsto građana poluostrva i 95,60 građana Sevastopolja kao tada odvojene jedinice. Krima koji je za ovih devet godina stao na noge, izgradio puteve i pruge, Krimski most, podigao standard građana. Krima čiji pripajanje Rusiji, prema poslednjim anketama, podržava 86 odsto građana RF.

Nije slučajno ni što šokantna vest o kontroverznom potezu MKS stiže uoči posete kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi, prvoj inostranoj otkad je dobio treći mandat na mestu lidera Kine. A ko zna, ako su Putinu odrezali optužnicu za humanost prema deci izbeglicama, ko garantuje da i Siju ne spremaju neku optužnicu, ako ništa drugo ono za - mirovni predloge za Ukrajinu.