Lemerov komentar pokazuje sukob na liniji Pariz-Berlin u vezi sa zakonom o zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem, što je ključni deo „zelene agende“ EU do 2035. godine, piše „Politiko“.
Nemačka predvodi protivnike zabrane
Nemačka, zajedno sa saveznicima kao što su Italija, Poljska, Bugarska i Češka, zapretila je da će blokirati ove propise ukoliko ne bude napravljen izuzetak za vozila koja koriste sintetička goriva, kao zeleniju alternativu fosilnim goriva koja pokreću motore sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori).
„Spremni smo da se borimo za taj zakon, jer je njegovo odlaganje ekološka, ali i ekonomska greška“, rekao je Lemer za „Frans info“.
Ministri iz Nemačke, Italije, Češke i Poljske sreli su se u Strazburu kako bi dogovorili plan za spas SUS motora.
Bruno le Mer
© AP Photo / Aurelien Morissard
Međutim, Pariz ne želi odlaganje te mere, koja je dogovorena posle dve godine teških pregovora, završenih tokom francuskog predsedavanja Evropskom unijom prošle godine, a ostalo je da bude samo formalno usvojena.
Lemer je kazao kako je odlaganje te mere „ekonomski nekoherentno, industrijski opasno“.
„To nije u našem nacionalnom interesu, ali iznad svega, nije u interesu planete“, dodao je francuski ministar.
Nemački otpor zabrani SUS motora predvodi nemačka Stranka slobodnih demokrata (FDP), manji partner u vladajućoj koaliciji, koja vodi ministarstvo saobraćaja. U toj partiji smatraju da će prelazak na isključivo električna vozila teško pogoditi na stotine kompanija koje proizvode komponente za SUS motore, a nepotrebni su u svetu električnih vozila.
Takođe, postoji i strah da bi potpuni prelazak na električne automobile otvorio mogućnost „napada“ kineskih proizvođača na Evropu, koji su vodeći u proizvodnji baterija i samih električnih vozila.
Pregovori sa Evropskom komisijom
Nemačka vlada trenutno pregovara sa Evropskom komisijom o mogućem kompromisu. Jedna od opcija je da Evropska komisija objavi zakonsku deklaraciju koja bi otvorila put za korišćenje sintetičkih goriva u automobilima i posle 2035, ali to bi moglo da dovede u pitanje ciljeve zelene agende EU.
Iz nemačkog ministarstva saobraćaja saopšteno je da Brisel još nije „dao konstruktivan predlog“.
Automobili na električni pogon
© Sputnik / Lola Đorđević
Ukoliko ti razgovori propadnu, verovatno je da bi Berlin sa saveznicima tražio ponovno otvaranje razgovora o propisima koji treba da zažive do 2035. godine. Lemer je, međutim, izneo jasan stav, baš kao i Evropski parlament, koji ne želi da ulazi u nove pregovore.
Pored Nemačkog fronta, u EU postoji i drugi front, na čijem čelu je upravo Francuska i koji se zalaže za striktnu primenu propisa od 2035. Na strani Francuske su i Španija, Belgija, Švedska, Danska, Irska i Holandija.
Geopolitički interes
Njihov argument je da bi odlaganje primene propisa dovelo u pitanje želje EU da bude globalni lider u smanjenju emisije gasova staklene bašte, ali bi moglo da rizikuje i raspirivanje šire debate oko raspodele moći u evropskoj politici, navodi „Politiko“.
„Za Francusku, ova situacija predstavlja šansu. Što više doprinesu ideji da Nemačka ostane usamljena u njoj, to više ojačava stav da je Nemačka nepouzdan partner u EU“, rekao je jedan francuski diplomata za taj medij.
Lemer zagovara stav da evropski proizvođači automobila treba da naprave brz prelaz na električna vozila i podržao je program masovnih državnih subvencija za električne automobile, kao i napore EU da potroši milijarde na stvaranje domaće proizvodnje baterija.
Zelena tranzicija i briselsko nametanje Srbiji uvođenja poreza na SO2 bile su teme emisije "Energija Sputnjika"