Kako je istakao, Moskva je primetila napore UN usmerene na deblokadu domaćeg izvoza. Međutim, ruske brodarske kompanije i banke i dalje se suočavaju sa sankcijama i barijerama koje uvode Vašington, Brisel i London iako su tamo tvrdili da ta ograničenja ne utiču na Rusiju.
„Ukrajinski deo zajedničkog paketa već je produžen za još 120 dana. Ali mi vidimo da nema promena, nema rezultata. U takvoj situaciji ne možemo da nastavimo da delujemo kao da sve teče glatko, bez propusta i nesporazuma u sprovođenju tih međusobno povezanih sporazuma koji su potpisani u Istanbulu. To i objašnjava činjenicu zašto je ruska strana donela odluku da produži crnomorsku inicijativu za izvoz žita za 60 umesto 120 dana“, objasnio je Veršinjin.
Nakon isteka tog perioda Moskva će proceniti kakav je napredak postignut po pitanju isporuke ruske hrane i đubriva. Po rečima Veršinjina, od toga će zavisiti sudbina prehrambenog sporazuma.
„Po našem mišljenju, taj period je dovoljan da se, ne na rečima, nego na delima, postigne napredak u realizaciji tih odredbi koje predviđa memorandum između Rusije i UN“, naglasio je Veršinjin.
On je dodao da odluka Moskve da produži prehrambeni sporazum za 60 dana nema nikakve veze sa političkim dešavanjima u Turskoj.
U julu prošle godine predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN potpisali su sporazum koji podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu. Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu odgovoran je za koordinaciju kretanja brodova. Sam sporazum o žitu deo je paketa sporazuma koji, između ostalog, predviđa deblokadu ruskog izvoza hrane i đubriva. Moskva je istakla da ovaj konkretan uslov nije ispunjen, uprkos obećanjima UN.