Ja sam odlučio da pešačim do Moskve! Srbin spreman za veliki podvig da pomogne životno ugroženima

Bogosavljević je samoinicijativno odlučio da peške pređe put od više hiljada kilometara kako bi, na jedini njemu dostupan način, pružio pomoć onima kojima je potrebna. Iz Beograda, gde smo pričali, već je krenuo put Rusije.

Rođen je u selu koje broji oko dvesta stanovnika, radi u firmi koja se bavi istraživanjem rudnog zemljišta, a odmore provodi na selu. Kako nam priznaje, nema mogućnost da finansijski doprinese organizaciji Nurdor, ali je našao način da doprinese njenom radu.

Dejan se, nažalost, okrenuo humanitarnom radu podstaknut ličnom nesrećom. On je i sam ostao bez člana porodice, te iz tog razloga želi da pomogne drugima kako i oni ne bi prolazili kroz patnju kroz koju je on bio prinuđen da prođe.

Prošle godine sam izgubio brata od tetke koji je bolovao od leukemije. Prvo sam hteo njega da spasim, međutim, bilo je kasno, nisam uspeo ništa da uradim i nažalost znam kroz šta porodice koje imaju nekog obolelog od raka i leukemije prolaze.

Dejan priča da se pripremio koliko je mogao, ali da se uzda i u dobru sreću i Božiju volju. Cilj mu i nije da se lepo provede ili postane popularan, već da svojim hodočašćem skrene pažnju na nešto bitnije. Nada se da će ljudi i kompanije ovim putem čuti za rad Udruženja roditelja dece obolele od raka - Nurdor, da će novčano doprineti njenom radu i spasiti živote onih koji već biju užasno tešku bitku – bitku života.

Pešačenje mu nije strano jer je ovo Dejanu drugi humanitarni marš. Pre ovog hodočašća zaputio se peške od Kelebije do Jarinja kako bi sakupio novac za lečenje jedanaestogodišnjeg Stevana Kalinovića. Ovaj put je poneo malo para, mapirao je trasu, nabavio udobnu obuću, uprtio ranac i zaputio se put daleke Rusije sa verom u dobre ljude i snagu svoje volje.

Snalazim se kako mogu. Poneo sam nešto malo para, već mi je ovo drugi marš. Pre dve godine sam prešao celu Srbiju tako da ću uspeti da se snađem.

Dejan putuje u duksu svog kik boks kluba Fajt tim 019 i ovo posebno ističe jer želi da skrene pažnju mlađim naraštajima na značaj fizičke aktivnosti i sporta za fizičko ali i psihičko zdravlje. On se dugi niz godina rekreativno bavi kik boksom i napominje da mu je ta činjenica mnogo značila u životu, pogotovo onda kada mu je bilo najteže.

Kao što se on ugledao na starije koji su njega učili određeniim vrednostima, tako i Dejan teži da prenese na mlađe generacije značaj i vrednost humanosti i ljubav prema sportu, kako bismo svi živeli u duhovno bogatijem i plemenitijem društvu. Što se tiče hodočasničkih putovanja, ona tek slede.