Od 2018. godine to se pretvorilo u državnu kampanju velikih razmera: vlasti su iz raskolničkih pokreta formirale tzv. Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU). Tada je i počela informaciona kampanja protiv kanonske UPC: masovne pljačke crkava, „dobrovoljne preregistracije“ zajednica u PCU.
Ali, pravi veliki talas progona počeo je 2022. godine. Pozivajući se na vezu UPC sa Rusijom, lokalne vlasti su u raznim regionima zemlje donele odluku o zabrani delatnosti verske organizacije, a parlamentu zemlje bio je podnet nacrt zakona o njenoj faktičkoj zabrani u Ukrajini.
Kao nastavak represija, 10. marta je v.d. direktora Kijevsko-pečerske lavre Aleksandar Rudnik izjavio da monasi kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve moraju da napuste zdanje Kijevsko-pečerske lavre do 29. marta. Sa svoje strane, predsednik Sinodalnog informaciono-prosvetnog odeljenja UPC Vladika Kliment poručio je da UPC ne može da ispoštuje pomenutu odluku Kijeva, jer je nezakonita.
Na ovu vest reagovao je i bivši ukrajinski narodni poslavnik Viktor Medvedčuk rekavši da je režim ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog pokrenuo otimačinu Kijevsko-pečerske lavre i time još jednom dokazao da za njega ne postoji ništa sveto. On je upozorio da će napadi na pravoslavlje samo dodatno ujediniti narod jer je pravoslavnu veru nemoguće uništiti.
Prethodno je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ukazom uveo sankcije protiv 22 predstavnika Ruske pravoslavne crkve.
Krajem prošle godine, Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) vršila je pretrese u Kijevsko-pečerskoj lavri, kao i u nekim manastirima u Sarnjenskoj eparhiji kanonske UPC u Rovnjenskoj oblasti na zapadu Ukrajine.