Na deset sekundi do kraja utakmice Srbije i Norveške u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo rezultat je bio izjednačen, a onda je Uroš Borzaš uz zvuk sirene zatresao mrežu i doneo pobedu o kojoj je sanjao.
Uroš je kao junior nastupao za mlađu selekciju Mađarske u kojoj je trenirao u Tuluzu, a zbog toga je do 2021. godine imao zabranu Evropskog rukometnog saveza da igra za selekciju Srbije.
Kada se našao na spisku Tonija Đerone pre dve godine Borzaš je to doživeo veoma emotivno.
„Nikad nisam dobro odigrao protiv Srbije, valjda je to tako trebalo da bude. Ne znam jel slučajno ili namerno. Uvek je bilo katastrofa. Mislim da smo se sastali šest ili sedam puta. Sećam se prve utakmice, čini mi se u kadetskoj konkurenciji, nisam znao da li da plačem ili da se smejem. Borim se protiv svoje zemlje, pregoreo sam skroz, završio sam utakmicu bez golova sa sedam promašaja. Najgore je bilo stajati u drugom dresu i slušati himnu Srbije. Ne želim da doživim tako nešto nikad više“, rekao je Borzaš 2021. godine kada se našao na spisku selektora Tonija Đerone.
Taj poziv Uroš i njegova porodica doživeli su veoma emotivno.
„Priznajem, svi smo malo plakali. Ne znam kako to da dočaram. Ma za ovo jednostavno živiš. Nema ništa lepše nego da reprezentuješ svoju zemlju na najbolji mogući način“, rekao je Borzaš.
Kada je stigao u reprezentaciju igrao je na Mediteranskim igrama u Oranu gde je Srbija osvojila bronzu, prvu medalju posle deset godina.
Pokazao se dobro i na Svetskom prvenstvu, ali je protiv Norveške posebno oduševio.
„Nisam ja odlučio, ekipa je odlučila utakmicu, nisam ni gledao sat, samo sam šutirao. Za ovo se živi, mogu sutra da batalim rukomet“, zaključio je skromni reprezentativac Srbije.