Dok vladajuća stranka podržava dokument, opozicija tvrdi da je nacrt zakona „ruska verzija“, te da udaljava zemlju od Evrope.
Kritičari osuđuju novi zakon koji predviđa da organizacije, koje dobijaju više od 20 odsto finansiranja iz inostranstva, budu registrovane kao „strani agenti” i da budu podvrgnute nadzoru Ministarstva pravde, jer ga vide kao sredstvo zastrašivanja medija i nevladinih organizacija. Tvrde i da je zakon napravljen po uzoru na onaj koji je 2012. godine usvojen u Rusiji i koji je, kako to navode zapadni mediji, Kremlj naširoko koristio„za represiju nad medijima, opozicionim organizacijama i kritičarima vlasti“. Međutim, Vlahović ističe da ne postoji „ruska verzija zakona“, već da je glavna verzija – američka.
„Postoji nekoliko razloga za nemire koji se događaju u Gruziji. To nije vezano samo za ovaj zakon, nego i za to što je bivši predsednik Mihail Sakašvili u zatvoru. Zapad pravi pritisak na vlasti u Gruziji da ga puste i da on ode iz zemlje. Šta je važno da se zna oko ovog zakona? To je zakon koji su Amerikanci doneli još 1938. godine i Rusi nisu nikakve specijalne inovacije pravili. Oni su praktično napravili pandan tom američkom zakonu. Taj zakon u Americi je donesen u vreme velike kampanje protiv komunizma, ali je on i dalje na snazi. Prema tome, ako postoji neko ko nema pravo da drži drugima lekcije oko tog zakona o stranim agentima onda su to Amerikanci, ali oni su već zapretili vlastima u Gruziji da ako taj zakon stupi na snagu da će oni napraviti listu ljudi kojima će uvesti sankcije“, kaže Vlahović.
Sagovornik Sputnjika podvlači da Gruzini jednostavno brane svoj državni interes na taj način što su i oni napravili takav zakon.
„U mnogim zemljama nevladine organizacije koriste kao mehanizam preko kojeg zapadne zemlje, a pre svega Amerika, nameću tim zemljama svoje interese i svoju politiku. Prema tome, logično je da i vlasti u Tbilisiju pokušavaju da se zaštite. Da je ovaj zakon donesen u neko drugo vreme i da su glavni neprijatelji Tbilisija Rusi i Moskva niko ne bi pravio i dizao buku oko tog zakona, taj zakon bi glatko prošao, ali pošto su te opozicione partije proamerički, prozapadno orjentisane zbog toga u Vašingtonu i dižu buku i prete da će rukovodstvo staviti pod sankcije“, objašnjava Vlahović.
Neredi na protestima ispred parlamenta u Tbilisiju, koje predvodi prozapadna opozicija
© Sputnik / Sputnik
/ Tbilisi ne želi sukob sa Rusijom
Vlahović smatra posebno interesantnim i to što je predsednica Gruzije Salome Zurabišvili podržala demonstrante u Tbilisiju i najavila da će upotrebiti pravo veta na zakon o stranim agentima.
„Ta priča oko stranih agenata je priča koju Zapad koristi kako njemu odgovara u trenutku kad finansira opozicione grupe i nevladine organizacije koje rade protiv interesa svoje zemlje. Ako je rukovodstvo zemlje u sporu sa Vašingtonom i sa Briselom onda slede napadi na te države. U ovom slučaju se radi o Gruziji i Tbilisiju. Po mom mišljenju, glavni uzrok za napade na sadašnje gruzijsko rukovodstvo nije samo to što je Sakašvili u zatvoru i nije samo taj zakon o stranim agentima, nego je jedan od ključnih momenata u tome što su vlasti u Tbilisiju napravili jedan mudar potez i odbili su nagovaranja Ukrajine i Zapada da se otvori još jedan front prema Rusiji iz prostog razloga što se u Tbilisiju odlično sećaju 2008. godine kad je Sakašvili ušao u rat protiv Rusije i nakon toga se krio na periferiji Tbilisija. Ruska vojska da je htela mogla je da uđe u Tbilisi“, kaže Vlahović.
Prema njegovim rečima, normalno je to što aktuelnom gruzijskom rukovodstvu nije stalo do sukoba sa Rusijom i što želi da normalizuje odnose sa Moskovom. To im je to u interesu, između ostalog, i zato što dosta Gruzina živi u Rusiji i trenutno nemali broj Rusa boravi u Gruziji, gde su otvorili svoje firme i gde rade.
Na pitanje kakav razvoj događaja se može očekivati u Tbilisiju, Vlahović kaže:
„Već je došlo do nemira. Sinoć su gađali eksplozivnim koktelima policiju, a policija im je odgovorila vodenim topovima i suzavcem. Da li će popustiti gruzijsko rukovodstvo to je sad teško reći, ali sigurno neće dopustiti da ih opozicija sruši sa vlasti. Gruzijska opozicija je apsolutno na zapadnoj strani, a znate da postoji i Gruzijski legion koji ratuje u Ukrajini, to su pristalice Sakašvilija. Vlasti u Tbilisiju po mom mišljenju sasvim opravdano ne žele da se uvlače u novi rat, jer bi za tu malu zemlju novi rat bio tragičan“, ocenjuje Vlahović.