U Burjatiji se praznik zove Sagalgan, u Kalmikiji Cagan Sar, Tuvinci ga zovu Šaga, a altajski narodi Čaga Bajram. Svi ti nazivi se prevode kao „beli mesec“, jer se datum računa po lunarnom kalendaru. Veruje se da tokom dve sedmice svetkovina može da se predvidi budućnost.
Zec jači od Tigra
Prema budističkoj tradiciji, svaka godina ima simbol – jednu od 12 životinja, kao i svoj prirodni element – vodu, vatru, zemlju, metal ili drvo. Odlazeću godinu Tigra smenjuje godina Zeca.
Pre 12 meseci zamenik šefa Budističke tradicionane sange Rusije za Severozapadni federalni okrug, lama Buda Badmajev, na molbu Sputnjika je dao prognozu za 2022. godinu:
„Godina će biti teška. I kao najdivljija zver – promenljiva, dvosmislena. Ta zver je, kao što znamo, na prvi pogled mirna, ali je uvek spremna da napadne“.
Badmajev sada objašnjava da se Tigar zaista pokazao: „Očekivali su se strašni događaji. I oni su se dogodili – videli smo to po složenoj situaciji u svetu“.
Ova godina, međutim, prema njegovim rečima, potpuna je suprotnost prethodnoj. Zec je tiha i mirna životinja, što govori o stabilizaciji u svim sferama života.
„Zec doprinosi svim mogućim vezama i ujedinjenju – to mogu biti, na primer, okupljanja u uskom krugu, ali i mnogo masovniji događaji. Treba staviti akcenat na prijateljstvo i saradnju, tada će se sve postepeno ispraviti“, uveren je Badmajev.
Prema njegovom mišljenju, posebnu pažnju 2023. godine treba posvetiti porodici, jer upravo ona „stvara čvrst unutrašnji oslonac za svakoga“. Kada se među najrođenijima stvori razdor, nastaju i svi drugi problemi.
„Recimo, čovek ostane bez posla. Ima ženu, decu. Da, materijalna situacija se pogoršala, ali porodica se zbog toga neće raspasti. Ukućani sednu zajedno i odlučuju kako da žive dalje. Isto je tako i u razmerama države: ako je osećaj jedinstva snažan, niko ne može da joj naudi“.
Nekome pomaže vera, nekome tradicija i zajednički interesi. Glavno je, prema rečima Badmajeva, da se uvek ima u vidu da se svet ne ograničava na konkretno „ja“. Okolo žive ljudi i svi su oni različiti.
„Treba naučiti kako da se ti ljudi prihvate, kako da se razvija uzajamno poštovanje. Mir i spokoj unutar nas su zalog jake duhovne zaštite“, naglašava lama.
Prognoze monaha, naravno, mogu biti različite.
„Postoji mnoštvo nijansi. Da bi se sve uzelo u obzir i sastavila potpuna slika dolazeće godine, potrebno je veoma mnogo vremena. Zbog toga obično svako govori o samo jednom aspektu. Na kraju se sve slaže u jedinstvenu celinu. Prema tome, svi su u pravu“, navodi duhovni učitelj.
Ipak, ne treba se potpuno uzdati u astrologiju – veliku ulogu u budućim događajima igra sam čovek.
„Budizam uči da je svako dužan da u sebi neguje dobrotu i ljubav prema svemu živom. Ja uvek govorim: ono što se događa u svetu određuje naša duhovna praksa. Što su dublji naša ljubav i saosećanje s ljudima iz naše okoline, to će nam biti lakše da izađemo na kraj sa svim teškoćama“, objašnjava lama.
Razlika između kineske i budističke Nove godine
Godina Plavičastog zeca nastupila je u ponoć 20. februara. Mesec dana pre toga praznik je obeležen po kineskom kalendaru, koji često poistovećuju s budističkim. Oni su, zapravo, različiti, mada imaju dosta zajedničkih crta: 12 životinja i pet elemenata, orijentaciju na nebeska tela. Radi lakšeg izračunavanja mesečevih faza, u oba kalendara su uvedeni 60-godišnji ciklusi. Ipak, podudaranja se veoma retko događaju.
Budistički Sagalgan se obeležava u periodu od kraja januara do sredine marta i traje 15 dana. Datum početka godine utvrđuje se uz pomoć specijalnih astroloških tablica. U Rusiji se praznik zvanično obeležava u Tuvi, Kalmiki i Burjatiji
Figurice od testa i zastavice na kućama
Sagalgan je poznat ne samo po predskazanjima, nego i po obredima. Jedan od najvažnijih je dugžuba. Uoči Nove godine budisti uzimaju po komadić testa – tabalen. Njega treba protrljati po celom celom telu, zamišljajući kako se iz organizma izbacuju bolesti i negativne emocije. Zatim se tabalen baca u vatru, zapaljenu nedaleko od dacana (budističkog manastirskog kompleksa).
Suština rituala je duhovno očišćenje. Teret nevolja i nesreće treba ostaviti u prošlosti da bi se uspešno prešlo u novu godinu.
Od testa se takođe pravi figura čoveka koja se stavlja u veliki pehar zajedno s novcem, ostacima hrane i nepotrebnim posuđem. To je svojevrsno iskupljenje – da bi nesreća napustila dom. Veče uoči Sagalgana vernici sve to nose do najbliže čistine i bacaju uz reči: „Odlazi odavde!“, a potom se vraćaju kući. Najvažnije je ne osvrtati se da se zlo ne bi vratilo.
Ipak, najbolje je održati ceremoniju u hramu. Tokom celog dana i noći tamo se održavaju posebne službe – hurali. Zatim nastojnik manastira svima čestita Novu godinu, a učesnici razmenjuju praznične svilene marame.
Na Sagalgan se kuće ukrašavaju raznobojnim zastavama koje simbolizuju prirodne elemente. Čita se specijalni moleban „Monlam Čenmo“, koji govori o 15 čuda koje je Buda Šakjamuni izveo u indijskom gradu Šravasti. Od tih rituala zavisi cela sledeća godina.