Dragi Jelić o tajni „Ju grupe“: Prevara i laž ne sijaju, samo vas poštenje čini večnim

Na FEST-u, koji se zavrašava sutra, premijerno je prikazan dokumentarni film Darka Lungulova „Ju grupa – Trenutak sna“ o rokenrol grupi koja je nad‌živela zemlju po kojoj je dobila ime, ali i o porodici koja je za Žiku, Dragog i Petra Jelića u osnovi svega.

Dragi Jelić je film prvi put pogledao baš na premijeri i istakao da je Lungulov u potpunosti uspeo da ih opiše kakvi su kao ljudi, kao porodica, bend.

U razgovoru za Sputnjik Jelić govori kako je izgledalo snimanje filma, koliko je bilo potrebno borbe da se opstane na sceni 53 godine i da li je ikada razmišljao da odustane od muzike.

- Nesvakidašnje iskustvo. Glumac nikad ne bih bio. Ovo je dokumentarac, nisam glumio, ali samo prisustvo kamere i saznanje da mi je zakačena bubica, da ponekad moram da vodim računa šta ću da izgovorim, bilo je opterećujuće. Nisam navikao. Ali sedam godina prođe, čas posla. Mnogi su mi rekli da je film veoma emotivan.

- Vidite taj trenutak sna kod nas traje 53 godine. Reditelj je uzeo naslov numere sa prvog albuma. Ne sviramo je, ali sada ćemo morati da je uvrstimo u repertoar. Trenutak sna za nekog jeste zaista trenutak, a nama se to odužilo. Dok je zdravlja, taj san će i dalje biti prisutan. Ako ne sanjate, ne možete ni da stvarate.

- Nema tu velike borbe. Postoji istrajnost. Bez okruženja, bliskih prijatelja, medija, ne bi bilo „Ju grupe“. Više puta je bilo mogućnosti da prekinemo sa radom i zahvaljujem svima koji su nas trpeli, koji su delili sa nama sve i lepe i one manje lepe trenutke. Pet-šest puta smo zbog Žikinih doživljenih trenutaka – htela je struja da ga ubije dva puta, pa saobraćajne nezgode – bili blizu da prestanemo da sviramo. Zato i danas kada se vozimo - Žika sedi pored mene, a ja vozim - Pera kaže u šali: Ako dođemo u situaciju da moramo da se sudarimo sa nekim, gađaj na Žikinu stranu, njemu ne može ništa da se desi.

- Ja od muzike nikad ne bih odustao. Mnogo se vremena i ljubavi uložilo u održanje „Ju grupe“ i zahvaljujem svim članovima posebno onima koji više nisu sa nama, Raši i Dragoljubu, koji su dali ogroman doprinos i zauvek će biti sa nama.

- Promene mogu da budu dobre i loše. Da mi je neko pričao da će doći do rata, ne bih verovao. Živeo sam u koliko toliko uređenoj državi. Znalo se ko šta radi i dokle možete da dobacite. Raspad je pogodio sve. Ljudi su bili zatečeni, morali su da se snalaze da sačuvaju živu glavu. Da sam bio u, recimo Sarajevu, koje je direktno bilo uključeno u rat, ostao bih tamo i verovatno poginuo, jer kad bi mi neko rekao da je vreme da se sklonim, ne bih to učinio. Tako sam odgajan. Mi se nismo odrekli naziva „Ju grupe“. Govorili su nam da je krajnje vreme, da se sve promenilo, ali nismo želeli. Držali smo se toga po makar nigde više ne svirali. Bez obzira što smo mi obišli celu Jugoslaviju pet-šest puta, zbog naziva benda vrata su nam jedno vreme bila zatvorena u bivšim jugoslovenskim republikama. Međutim i to prođe i sad sviramo svuda. Niko nas ne mrzi, niti tuče, ni za uši vuče.

- To je predivno izrečeno i slažem se u potpunosti. To nikada ne bih mogao da izgovorim, ali Peca je neponovljiv. Ili ga volite ili ga ne volite. Iskren je. Neće vas tapšati po ramenu i reći da je sve fenomenalno bilo. On će u oči da vas gleda i da vam kaže tačno kako jeste.

- Često nas pitaju kako ste uspeli da se održite i opstanete. Polazna osnova dolazi iz kuće, u osnovi je vaspitanje koje smo dobili od roditelja. Živite u zdravoj sredini, poštujte prvog komšiju i sve drugare sa kojima se družite - to je način da opstanete i da vas poštuju. Vi možete prevarom i lažima da zasijate, ali to će kratko trajati i boleće vas mnogo kada dođe do pada. Mi nikada nismo zloupotrebili ni popularnost ni prijateljstvo. Čak šta više, ako je trebalo nekome da bude loše, uvek sam prihvatao to na sebe – da meni bude loše, a ne onome sa mnom. To nije žrtvovanje, već samo poštovanje.

- Upravo tako. Isključivo iz porodice. Majka je bila stalno sa nama, domaćica koja je odgajala tri sina. Otac je bio avio-mehaničar. Požrtvovan do kraja. Živeli smo kao svi ostali. Nismo imali strahopoštovanje, već poštovanje prema roditeljima. Mi deca smo bili uključeni u bitne odluke – da li da se uzme neki kredit, da li je trenutak sada za to ili ne, da li nam trebaju nove cipele ili ne. Morate da komunicirate sa decom, nije dovoljno samo dati novac. A mi ga nismo dobijali, jer ga nije ni bilo. Ljubav koju su oni širili, mi danas prenosimo na našu decu.

- Novi CD, monografija koja je završena samo da nađemo izdavača i normalno koncerti. Sve dok je zdravlja biće i „Ju grupe“. Bilo je raznoraznih zdravstvenih problema koji su pokušali da nas spreče da nastavimo. Ali mi smo kao feniks. Ja sam imao tešku operaciju i posle mesec dana sam imao koncert. Ne znam od čega smo mi napravljeni, ali smo ljudi kao i svi ostali samo se ne opterećujemo nebitnim i nevažnim stvarima. Trudimo se da uživamo u onome što je sastavni deo našeg posla i misije, a to je da nama bude lepo, jer ako je nama lepo, onda je i publici.