Fosili dinosaurusa koji imaju neuobičajen način savijanja laktova i zglobova mogli bi da ukažu da su nekada imali tetivu za koju se ne zna, a koja je osnova za moderan let ptica. Ako su naučnici sa Univerziteta Tokio u pravu, takav način držanja tela možda je ključ za poletanje kičmenjaka u nebo.
Prvi leteći dinosaurusi
Pterosaurusi su najraniji poznati kičmenjaci koji su mogli da polete, pre oko 200 miliona godina. Ipak, ovi veliki reptili nisu dinosaurusi, pa su rani preci ptica morali sami da razviju sistem letenja.
Leteći dinosaurusi, koji su preci ptica, evoluirali su znatno kasnije iz dvonožnih pernatih teropoda, 80 miliona godina posle letova pterosaurusa.
Iako su im evolutivni putevi bili drugačiji, ptice koriste veoma sličnu strukturu kao i pterosaurusi da bi ostali u vazduhu, a ona je najverovatnije nastala mnogo pre leta, baš kao i perje.
Letna kožica kao uslov za letenje
Zajednička karakteristika im je letna kožica (propatagijum), membrana koju imaju svi kičmenjaci sa krilima, uključujući i ptice i slepe miševe, pa čak i neki sisari, kao što su leteće veverice, imaju slične strukture za lebdenje.
Ta membrana omogućava pticama da ispruže i istegnu lakat i „ručni“ zglob u isto vreme, dok prave pokrete krilima. Zahvaljujući letnoj kožici, ptica uspeva da poleti i da kontroliše dva zgloba u isto vreme.
Letna kožica jasno je vidljiva na krilima slepog miša
Kada su u pitanju pterosaurusi, uloga letne kožice je manje jasna, ali je ona najverovatnije služila tokom poletanja i sletanja, usmeravajući vazduh preko gornje površine krila.
Naučnici veruju da bi bez letnih kožica ptice, slepi miševi i dinosaurusi, ostali prikovani na Zemlju.
„Letna kožica nije nađena kod drugih kičmenjaka, a nestala je ili je izgubila funkciju kod ptica koje ne lete, i zbog toga znamo da je od suštinskog značaja za letenje“, kaže paleontolog Tacuja Hirasava.
Da bismo saznali kako su ptice počele da lete, moramo saznati kako je letna kožica nastala, dodaje on.
Retko sačuvana na fosilima
Međutim, problem je što se radi o mekom tkivu, koje je retko sačuvano na fosilima. Pored toga, ona je veoma tanka, pa je ne ostaje dovoljno na kostima fosila.
Hirasava i njegove kolege otkrili su način da „vide“ tu tetivu čak i kada je nema na kostima. Ključ je u tome kako je ona ograničavala pokrete životinje. Kada savremene ptice, na primer, uginu, ta tetiva drži im krila skupljenim. Poredeći ugao krila sa uglom kod fosila teropoda, naučnici su otkrili da se letna kožica protezala od ramena do „ručnog“ zgloba nekoliko zemaljskih dinosaurusa.
Na primer, ugao primećen na fosilima nekih dinosaurusa bio je neznatno veći nego onaj kod modernih ptica, što je ukazivalo na prisustvo strukture nalik letnoj kožici.
Oni su takođe našli i ostatke tkiva koje bi moglo da bude preteča letne kožice kod dva fosila maniraptora, za koje nije sigurno da li su mogli da lete.
Nastala pre 150 miliona godina
Naučnici sa Univerziteta Tokio misli da bi letna kožica mogla da bude urođena kod svih maniraptora, linije dinosaurusa koja je živela pre 150 miliona godina.
Jedini izuzetak je arheopteriks, kog je teško smestiti u liniju razvoja dinosaurusa i koji bi mogao, ali i ne mora biti maniraptor. Predmet debate je i da li je ovaj pernati dinosaurus mogao da leti, budući da neki naučnici veruju da je samo mogao da lebdi zahvaljujući svojim udovima. Međutim, ugao njegovih ekstremiteta ne ukazuje da je imao letnu kožicu.
„Zbog toga arheopteriks verovatno nije mogao da pokreće krila na način kao savremene ptice“, navode autori rada objavljenog u časopisu „Zoolodžikal leters“, prenosi „Sajens alert“.