U poslednjem javnom nastupu lider SDA Bakir Izetbegović pozvao je na obnavljanje „probosanskog bloka“ uz tvrdnju da su Bošnjaci u BiH ugroženi. Kao dokaze za navodnu ugroženost pomenuo je slučaj sukoba oko prava na adaptaciju džamije u Rabranima kod Neuma, koju su vlasti zapečatile, kao i navodne napade na glavnog imama u Kozarcu, hafiza Amira Mahića, koji je na najbrutalniji način vređao Svetog Savu i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Prema Izetbegovićevim rečima, ovi primeri jasno govore o današnjem odnosu prema Bošnjacima u BiH čemu se, kaže, treba zajednički suprotstaviti i to formiranjem probosanskog bloka stranaka.
Izetbegović kočničar svega pozitivnog u BiH
Trideset i tri godine, koliko je bila na vlasti, porodica Izetbegović sprovodi politiku suprotstavljanja Hrvatima i Srbima, komentariše Izetbegovićevu izjavu politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara; sada to radi u trenutku kada je SDA u opoziciji, čime je pokazao da nema ni minimum dostojanstva jer ne prihvata poraz kojim ga je njegov narod počastio na izborima i ne povlači se iz politike.
Izetbegović optužuje druge predstavnike bošnjačkog naroda, koji, predvođeni bošnjačkim članom Predsedništva BiH Denisom Bećirovićem, formiraju zajedničke institucije za saradnju sa srpskim i hrvatskim liderima Miloradom Dodikom i Draganom Čovićem, čime ponovo zagovara ekstremizam, politiku koja je najviše koštala bošnjački narod, dodaje Kozomara.
„I taj narod mu se na izborima osvetio za politiku besperspektivnosti. Bilo je poznato da je on kočničar svega, svakog razvoja koji bi neko predložio, čak i u interesu bošnjačkog naroda“, objašnjava Kozomara.
Kako izgleda Izetbegovićeva politika, Kozomara ilustruje primerom autoputa Beograd-Sarajevo koji finansiraju Srbija i Turska. Do sada ni projekat nije napravljen zbog kočenja Bakira Izetbegovića. Taj autoput bio bi i u interesu bošnjačkog naroda – naš sagovornik podseća da je veliki broj Bošnjaka za vreme epidemije koronavirusa prelazio u Srbiju da bi primio vakcine.
To, prema Kozomarinim rečima, pokazuje da je Izetbegović protiv svega što omogućava razvoj i suživot. Naš sagovornik ne veruje da su Izetbegovićeve izjave opasne, jer nema podršku građana, ali kod određenog broja Bošnjaka one, kako kaže, mogu da izazovu dilemu na koju stranu da se opredele u budućnosti. Bakir Izetbegović je prošlost koja mora da bude etiketirana kao kočničar svega pozitivnog u BiH, smatra Kozomara.
Nestabilnost u BiH posledica rovarenja SDA
To što SDA ne prihvata činjenicu da nije više deo vlasti ključni je problem i prema rečima politikologa Vojislava Savića.
„Sve ovo što se dešava poslednjih meseci, sve turbulencije koje vidimo u BiH su posledica rovarenja kadrova SDA, kako po dubini, tako i u javnom prostoru, preko njihovih medija, koji uporno pokušavaju da destabilizuju prostor, kako bi u tom pretumbavanju uspeli da se domognu nekog nivoa vlasti, makar entitetskog“, objašnjava Savić.
Probosanski blok predvođen Izetbegovićevom SDA već je postojao i raspao se prošle godine. Razlog za to je, kaže Kozomara, što je Izetbegović želeo da o svemu odlučuje. Međutim, lideri Saveza za bolju budućnost i Socijaldemokratske partije BiH, Fahrudin Radončić i Nermin Nikšić nisu želeli da budu Izetbegovićevi pioni.
„On samo tako zna da vlada – da on bude neprikosnoven i da se svaka njegova primenjuje u praksi. Zato se taj blok i raspao. On je predlagao kadrove, osuđene, proverene kriminalce, na funkcije u policijskim agencijama, od OSA-e, pa nadalje. Podsećam da ga je Njujork tajms na naslovnoj strani označio kao najvećeg kriminalca na Zapadnom Balkanu. Zna njegov narod ko je on i kako je živeo i kako se ponašao“, objašnjava naš sagovornik.
Toksična organizacija
Kao što je SDA najveći krivac za većinu loših stvari koje se dešavaju u BiH, tako je ova stranka kriva i za raspad „probosanskog bloka“, tvrdi Savić. Uz SDA, kao glavnog krivca za stanje u BiH naš sagovornik označava Demokratsku frontu (DF) Željka Komšića.
„SDA je jedna veoma toksična organizacija koja ne može da funkcioniše u stabilnom sistemu. SDA je stranka koja nikada nije preživela lustraciju, koja je uvek bila pod zaštitom i stranog faktora i na unutrašnjem terenu su imali povlašćen položaj zbog dobre saradnje sa islamskom zajednicom. Nisu navikli da funkcionišu u uslovima gde moraju da uzimaju u obzir interese drugih partnera – bili to partneri u nacionalnom smislu, kao što su Hrvati ili Srbi ili partneri u vladi iz bošnjačkog korpusa“, ističe Savić.
Savić na kraju ističe da šanse da Bakir Izetbegović ponovo formira „probosanski blok“ zavise od kohezivne snage „Osmorke“, odnosno „Trojke“, grupe bošnjačkih stranaka koje na nivou zajedničkih institucija formiraju vlast sa srpskim i hrvatskim političkim predstavnicima.