U skladu s tim, Rusija preduzima sve neophodne mere za smanjenje nuklearne pretnje i sprečavanje zaoštravanja međudržavnih odnosa, koje bi moglo da izazove vojne sukobe, uključujući nuklearne.
Ruske strateške nuklearne snage su predviđene za obuzdavanje agresije i gađanje strateških objekata protivnika u nuklearnom ratu. One predstavljaju glavnu komponentu nuklearnih snaga zemlje, koja obuhvata Raketne strateške snage, deo snaga Vojno-mornaričke flote – morske strateške nuklearne snage, kao i deo Vojno-kosmičkih snaga – avijacione strateške nuklearne snage.
Osnovu naoružanja ruskih strateških nuklearnih snaga čine stacionarni i mobilni kopneni kompleksi interkontinentalnih balističkih raketa, raketne podvodne krstarice strateške namene, strateški bombarderi opremljeni strateškim krstarećim raketama klase „vazduh – zemlja“ i avio-bombama.
Tačan broj jedinica nuklearne municije kojom raspolaže zemlja predstavlja državnu tajnu.
U okviru realizacije „Sporazuma Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o merama za dalje smanjivanje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja“ do 5. februara 2018. (kontrolni datum iz Sporazuma) ukupan potencijal strateškog nuklearnog naoružanja Rusije bio je 527 jedinica za raspoređene interkontinentalne balističke rakete, balističke rakete za podmornice i teške bombardere; 1.444 jedinice bojevih glava za raspoređene interkontinentalne balističke rakete i balističke rakete za podmornice, kao i nuklearnih bojevih glava predviđenih za teške bombardere; 779 jedinica za raspoređenei neraspoređene lansirne uređaje za interkontinentalne balističke rakete i balističke rakete za podmornice, raspoređene i neraspoređene teške bombardere.
Prema podacima koje je objavio Stokholmski međunarodni insitut za istaživanje problema mira, prema stanju od januara 2022. godine, Rusija je posedovala 5.977 nuklearnih bojevih glava, uključujući 1.588 raspoređenih na borbeno gotove nosače i 2.889 nuklearnih bojevih glava koje su u konzerviranom stanju. Ostale su u rezervi – na dugotrajnom čuvanju, ili se pripremaju za preradu nakon isteka roka predviđenog za njihovu eksploataciju.
Te podatke navodi Federacija američkih naučnika, naslednica osnivača Projekta „Menhetn“ (kodni naziv progama SAD za izradu nuklearnog oružja).
Krajem 2021. godine predsednik Rusije Vladimir Putin je saopštio da je okvirni paritet Rusije sa SAD sačuvan, kada je reč o nosačima i broju bojevih glava (nuklearnog oružja).
U naoružanju Raketnih strateških snaga Rusije postoji pet tipova interkontinentalnih balističkih raketa: RS-24 „Jars" (po klasifikaciji NATO-a – SS-29), R-36M „Satana" (po klasifikaciji NATO-a – SS-18), RT-2PM2 „Topolj-M" (po klasifikaciji NATO-a – SS-27), RS-28 „Sarmat" (po klasifikaciji NATO-a – SS-28) i „Avangard" (po klasifikaciji NATO-a – SS-19).
Vojno-mornarička flota Rusije je 2022. godine posedovala deset atomskih podmornica koje nose balističke rakete s maksimalnim dometom od 8.000 kilometara.
Vojno-kosmičke snage glavni nosači nuklearnog naoružanja su bombarderi Tu-160 i Tu-95, koji mogu da nose krstareće rakete H-55 s kapaciteta od 200 do 500 kilotona.
Rusija poseduje i taktička nuklearna sredstva, predviđena za povećanje vatrene moći u borbenim dejstvima na ograničenom geografskom prostoru. To može, na primer, da bude municija za artiljerijsko naoružanje.
Rusija je na poslednjim etapama višegodišnje modernizacije svojih strateških i nestrateških nuklearnih snaga, koje podrazumevaju zamenu naoružanja sovjetskog vremena savremenijim sistemima. U decembru 2021. godine ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je saopštio da savremeno naoružanje i tehnika čine 89,1 odsto nuklearne trijade Rusije.
Raketne strateške snage Rusije, kao komponenta Strateških nuklearnih snaga, ispunjavaju oko 60 odsto zadataka strateškog obuzdavanja (one poseduju oko 60 odsto nosača i nuklearnih bojevih glava), a njihovo obnovljeno naoružavanje novim raketnim kompleksima je prioritet. Zaključno sa 2022. godine udeo savremenog naoružanja Raketnih strateških snaga Rusije čini 85 odsto.
Pogledajte ceo govor ruskog predsednika Vladimira Putina, u kome je, između ostalog, saopštio da Rusija suspenduje učešće u dogovoru START 3: