Ovo za Sputnjik kaže dr Dragan Buđevac, profesor Građevinskog fakulteta. Njegova uža naučna oblast su metalne konstrukcije, kojima se bavi četiri decenije, a poslednje dve upravlja i izvođenjem radova na brojnim velikim objektima u Srbiji i van zemlje.
Ne bi trebalo paničiti
Posle stravične tragedije u Turskoj malo ko nije pomislio koliki zemljotres njegov dom može da izdrži, profesor Buđevac kaže da ne treba paničiti, jer se prilikom projektovanja takođe prvo pomisli upravo na to.
„Svaki objekat mora da ima statički proračun koji je sproveden po najnovijim seizmičkim propisima. Kad se to uradi kako treba, problema ne bi trebalo da bude, makar ne značajnijih“.
Međutim, pitanje je da li će izvođač sve uraditi po projektu i da li će nadzor to da do kraja kontroliše.
Ruševine nakon zemljotresa u Turskoj
© Sputnik / Maksim Durnev
Ljudski faktor opasniji od zemljotresa
Veliki investitor neće sebi dozvoliti propust, siguran je naš sagovornik, ali šta je sa manjima koji rade na sve strane, jer izgradnja stanova je u Srbiji unosan posao, da li ih je sve moguće kontrolisati?
„Nagledao sam se svega i svačega, ali ne možemo da pođemo odatle da će ljudi zarad nekog svog sitnog interesa da ulaze u takve stvari. Gledao sam na primer, danas dođe nadzor, betoniranje je sutra, prime armaturu, izvođači tokom noći izvade neke šipke da bi uštedeli, svega je bilo, svega ima. Ali imate obavezu da imate stručni nadzor, tako se i zove, on mora da kontroliše izvođača. On kontroliše i kvalitet materijala koji se ugrađuje, u ovom slučaju kvalitet armature i betona, to je njegova zakonska obaveza“.
Buđevac dodaje da stručni nadzor svojim potpisom i licencom garantuje da je sve izvedeno na način kako je projektant predvideo. Srpski zakoni i kontrolni mehanizmi su dobri, čak i projektant ima reviziju projekta. Revident je nezavisna institucija koja pogleda projekat i kaže šta jeste ili nije dobro.
Greške mogu da koštaju
Greške, koje mogu da koštaju, ne samo u slučaju zemljotresa, nisu pitanje propisa i procedura, već ljudskog faktora.
„Ta opasnost uvek postoji, ali u najvećem broju slučajeva mladi inženjeri, srednja generacija pogotovo, zaista znaju šta to znači. Retko ko je spreman da rizikuje, da prihvati nešto što nije po propisima. U građevinarstvu nema kolektivne odgovornosti, ko je potpisao, taj je kriv ako se nešto desi. To je projektant, to je nadzor ili revident. Zna se kako ide krivična odgovornost, nema tu, neko je drugi kriv. Kriv je onaj ko je potpisao“, ističe ovaj profesor emeritus.
Postavljanje armaturane mreže
© Sputnik / Lola Đorđević
Srbija bez razornih zemljotresa
Međutim, u Srbiji postoji čak dva miliona nelegalno izgrađenih objakata, uglavnom je reč o individualnoj gradnji.
„Tu je već druga situacija, ako nemate ovlašćenog izvođača, nego je to neki, što bi rekli, lokalni dunđer, onda imate svega, ali ozbiljne zgrade, višespratnice koje rade ozbiljni investitori, tu se zaista sve radi kako treba. Uostalom, seizmička zona u Srbiji nije mnogo visoka, ne treba da brinemo“, kaže Buđevac.
Ovu tvrdnju za Sputnjik je izneo i geolog Dragan Milovanović, koji kaže da se težište potresanja tla sa Balkana preselilo na istok i da se tokom smirivanja tla u Turskoj tresemo zato što je ovaj prostor nekada bio geološki veoma aktivan.
„U našoj zoni, koja obuhvata pojas od severa Grčke preko Srbije, uz Savu do Banjaluke, preko Zagreba do severa Italije, ne treba očekivati razorne zemljtrese, ali svakako treba znati da smo na trusnom području i o tome razmišljati prilikom gradnje“, kaže Milovanović.
On je kao i kolega sa Građevinskog fakulteta siguran da su legalni objekti igrađeni po propisima uvedenim nakon zemljotresa u Skoplju 1963. bezbedni.
„I stare i nove zgrade uglavnom su pratile zakonsku regulativu, u to sam duboko ubeđen“.
Montažne kuće najsigurnije
Kada je reč o individualnoj gradnji, zemljotres u Kraljevu pokazao je da i manji mogu imati veliku razornu moć. Pažnju javnosti tada je privukla porodica koja je živela u montažnoj kući, njihov dom nije imao ni jednu pukotinu.
„Montažne kuće lakše iznose i podnose zemljotres. Naravno, tu je manja visina, ali same po sebi one imaju dilataciju, mogućnost rastezanja i disanja, one su po mom mišljenju sigurnije nego većina zgrada u kojima se mogu javiti i značajnije pukotine. Montažne kuće su čak i stabilnije“.
Velika tragedija u Turskoj i Siriji velika je opomena za sve koji grade. Čelična armatura izuzetno je važna, a kontrola poslednjih meseci treba da bude pojačana, jer se nestabilnost tržišta, za koju tvrde da je izazvana ratom u Ukrajini, odrazila i na cenu čelika koji se ugrađuje u zgrade.
„Pre više od godinu dana tona armature bila je 450 dolara, cena je rasla i došla do 1400 dolara, pa se vratila na 800. Čelik je berzanska roba, cena prati situaciju na tržištu, zato su i cene stanova otišle u nebo, sa 2600 evra po kvadratu na 3600. Učešće armature nije tako veliko, ali druge stvari su otišle za 20, 30 odsto. U svakom slučaju, ko gradi, na čeliku ne treba da štedi“, ističe profesor Buđevac.