Ljubavi velikana: I najveća svetska dela stvorena u zanosu i patnji /foto/

Intrigantne, požrtvovane, destruktivne, bizarne ljubavi velikih književnika i filozofa predstavljene su na izložbi „Ljubavi velikana - Od inspiracije do destrukcije” autorki Vuke Jeremić i Dragane Mihailović, koja je otvorena 14. februara u Ustanovi kulture „Parobrod“ u Beogradu.

Na pedesetak panoa predstavljene su ljubavne priče Frančeska Petrarke, Johana Volfganga Getea, Imanuela Kanta, Aleksandra S. Puškina, Šarla Bodlera, Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, Fridriha Ničea, Sergeja Jesenjina, Oskara Vajlda, Žan Pol Sartra, Čarlsa Bukovskog.

„Uvek se postavlja pitanje zašto baš oni, zašto ne neke druge profesije gde ima još luđih priča – kod slikara, muzičkih umetnika, filmadžija. Međutim, ja u Univerzitetskoj biblioteci vodim program 'Klasici svetske književnosti', a moja koleginica Dragana Mihailović program 'Velikani filozofskih nauka' i došle smo do neverovatnih i čudnih priča, koje nisu intrigantne samo kao tračevi i ljubavne zavrzlame, već su povezane sa delima“, kaže za Sputnjik Vuka Jeremić, bibliotekar savetnik u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“.

Sagovornica Sputnjika primećuje da, iako svi na isti način ispoljavamo ljubav, daroviti ljudi svojim osećanjima i životu daju viši, univerzalniji smisao:

Autorke izložbe su ljubavi velikana klasifikovale na požrtvovane, odane, tajne, razorne, autodestruktivne.

„Svi znaju za Lauru i za Beatriče, kao i za jezivi slučaj Silvije Plat, poetske ikone 20. veka. Ona je do svoje 30. godine završila svoj fantastičan opus, ali je bila labilnog zdravlja, preopterećena kućom, porodicom i ambicijom da bude velika pesnikinja što je i bila. Imala je sreću da bude sa Tedom Hjuzom u vreme kada je on doprinosio osvešćenju njenog dara, ali se pokazao kao čovek koji ju je na kraju razorio svojim neverstvima. Ona na kraju polaže svoju glavu u rernu sa odvrnutim plinom. Najgore što je i njegova ljubavnica, zbog koje je ostavio Silviju Plat, isto to uradila. A on je doživeo lepu starost“, podseća Vuka Jeremić.

S druge strane istorija je puna požrtvovanih ljubavi.

„Za rusku tradiciju je karakteristična velika požrtvovanost žena za delo muževa. Imamo Sofiju Tolstoj koja je bila i obrazovana, ali je to stavila u drugi plan. Koliko god da je njihov brak bio turbulentan i pun svađa, ono što je trajno u njihovom braku je njena neverovatna odanost. Ona je sedam puta prepisala 'Rat i mir', i dva do tri puta 'Anu Karanjinu', što je neverovatan podvig. I još je imala dvanaestoro dece. Isti slučaj je i sa Dostojevskim. Tek kada je našao Anu Snitkinu, smirio se. Izvukla ga je iz kandži kockarskih strasti, a upoznao je kao daktilografkinju kada je morao za kratko vreme da napiše roman 'Kockar'. I posle smrti muževa ostale su odane i posvetile se njihovoj ostavštini. Sofija je ostavila potpuno sređenu biblioteku svog muža. Da ne govorim o Nadeždi Mandeljštam. Kada je Osip Mandeljštam osuđen i proteran, ona je išla sa njim. Nije imala ni kuću ni stan i naučila je na stotine stihova napamet znajući da će sve njegovo biti spaljeno i uništeno“, ističe Jeremić.

Otkrivaju autorke da su čak i nemački filozofi Artur Šopenhauer i Imanuel Kant, o kojima postoje predrasude da su mrzeli žene, imali ljubavne priče.

„Došli smo do priče da je Šopenhauer ipak bio zaljubljen, ali nije hteo da se vezuje pa je i pobegao od te žene, jer je umislio da je bolesna. Zavideo je lepim muškarcima jer je bio fizički neugledan, ali na kraju krajeva je i on imao nekakav ljubavni život kao i Kant. I Kant je bio daleko od lepog čoveka, ali postoji njegov portret koji je načinila zaljubljena žena. Predstavila ga je kao najlepšeg čoveka“, kaže Jeremić.

Poseban segment izložbe posvećen je srpskim piscima kao što su Ivo Andrić, Laza Kostić, Branko Radičević, Miloš Crnjanski, Branko Miljković, Isidora Sekulić, Anica Savić Rebac, Jovan Dučić, Aleksa Šantić.

„Svaka od tih ljubavi je karakteristična i nazvana je drugačije. Radičevićeva je bila neiskazana, jer je on bio svestan svoje bolesti. S razlogom se plašio Vuka Karadžića i svoje ljubavi prema Mini, ali ostala je prepiska između njih. Laza Kostić je u pesmi 'Santa Maria Dela Salute' obogotvorio svoju ljubav, ostavivši jednu od najlepših pesama na srpskom jeziku. Toliko je pisano o Dučiću kao zavodniku, njegovim aferama po Evropi i diplomatskoj karijeri. Andrić je bio kućni prijatelj pa se oženio ženom koju je čekao 20 godina. Uspeo je sa njom da poživi desetak srećnih godina i posle njene smrti je brzo uvenuo. Setimo se Vide i Miloša Crnjanskog, njihove postojane ljubavi u izazovima strašnog izbeglištva. Nažalost nije im ostvarena poslednja želja da počivaju u istom grobu. Miljković je u pismu prijatelju ostavio potresne rečenice da je ljubav uslov pisanja poezije i da on ne može više da piše ako je izgubio ženu koju voli, a Anica Savić Rebac izvršila je samoubistvo nakon što je izgubila muža“, navodi Jeremić.

Izložba u „Parobrodu“ podseća da su slavna literarna dela često bila inspirisana velikim ljubavima njihovih autora, koji su u sopstvenom zanosu i patnji ispisali neke od najpoznatijih stranica svetske literature.

„Imale smo nameru da na popularan i edukativan način vratimo ljude književnosti. Pored ljubavnih zapleta, mogu da saznaju i o delima, pravcima kojima književnicipripadaju, pročitaju citate, stihove, odlomke iz pisama, u nadi da će se neki vratiti čitanju, a drugi po prvi put zainteresvati da čitaju knjige pisaca kojima smo se bavili. Volela bih da mladi pogledaju izložbu o ljubavi i ljubavnim razočarenjima da vide da to nije ništa novo pod kapom nebeskom. Bilo je i ekstravagancija i bizarnosti vekovima unazad da ne mislimo da se tabui ruše u 21. veku. Svi su tabui srušeni odavno“, zaključuje Vuka Jeremić.