Nazivaju je i tečnim zlatom, ima različita dejstva na naš organizam. Nekada se koristila za poboljšanje koncentracije u religioznim ritualima. Danas je kafa piće koje je dostupno svima na planeti.
Mešavina kafe koju nazivaju „crna slonovača", dobija se iz izmeta slonova, i posebno je tražena u svetu. Kilogram ove kafe košta oko 2.200 evra. Nova studija ukazuje da dodavanje malo mleka koje sadrži proteine može povećati zdravstvene prednosti šoljice kafe.
Šta kofein „čini“ telu
Neke budi, nekima krade san, nekima pomaže u sportskim aktivnostima. Važno je znati koliko šoljica kafe na dnevnom nivou prija svakom od nas.
Šta znamo o duplom espresu, koji popijemo ujutru i njegovom uticaju na naše telo. Kako i koliko on deluje na organizam?
Efekti koje kafa ostavlja na organizam mogu početi i sa prvim udisajima ove magične arome. Udisanje mirisa kafe može poboljšati pamćenje i stimulisati budnost, pokazale su studije iz 2019. godine. Ispitanici su bili bolji u rešavanju testova analitičkog rezonovanja posle uzimanja kafe.
„Neke od studija veće doze kofeina porede sa placebom, jer efekat kofeina poboljšava performanse“, rekao je dr Majk T. Nelson, istraživač i specijalista za performanse, koautor studije Međunarodnog društva za sportsku ishranu, prenosi RTS.
Studija iz 2008. godine pokazala je da se efekti kafe mogu javiti samo 10 minuta nakon prvog gutljaja, a za 45 minuta koncentracija kofeina u krvi je na maksimumu.
Kako nas kafa budi
Kofein deluje kao stimulans centralnog nervnog sistema i čini nas budnijim i fokusiranijim, ali potencijalno i razdražljivijim i anksioznijim. Sve to ima veze sa adenozinskim receptorima našeg tela , koji pomažu da se regulišu otkucaji srca, protok krvi i ciklus spavanja i buđenja.
Kada se adenozin, organsko jedinjenje koje se prirodno javlja u telu, veže za ove receptore, on pokreće fiziološke odgovore koji dovode do smanjenja ćelijske aktivnosti, često promovišući pospanost i san.
Kofein može „prevariti“ nervne ćelije i vezati se za njih, sprečavajući adenozin da deluje. Ovo izaziva povećanu budnost organizma, a istovremeno omogućava stimulaciju neurotransmitera mozga (kao što je dopamin).
To ga čini pojačivačem raspoloženja za mnoge ljude, ali takođe može dovesti do anksioznosti nakon velikih doza.
Po nekim mišljenjima, filtrirana kafa je poželjnija od nefiltrirane jer ne sadrži sastojke koji mogu da budu štetni za organizam
© Foto : Pixabay
Studija o biciklistima amaterima iz 2020. pokazala je da kafa poboljšava sportske performanse u proseku za 1,7 odsto, kao i pamćenje i vizuelno-prostorno rezonovanja. Zbog toga, se sportistima preporučuje uzimanje kofeina u tabletama, jer se tako lakše kontroliše unos kofeina.
Kada je vreme da se prestane sa „pijenjem“ kafe
Kofein se u telu zadržava oko pet sati, pa se ne preporučuje da kafu pijete u večernjim satima. Nekoliko istraživača istaklo je da ispijanje kafe može dovesti do srčanih problema, kao i pojave karcinoma. Ipak, par šoljica kafe na dnevnom nivou je u redu.
U meta-analizi opservacionih studija iz 2016. utvrđeno je da konzumacija kofeina smanjuje rizik od depresije, dok je finska studija iz 2010. godine istakla da je veza bila slabija kada su se konzumirala druga pića sa kofeinom - što sugeriše da u kafi postoji nešto posebno što može uticati na raspoloženje.
Jedna teorija je da su to antioksidansi, jer oni imaju tendenciju da budu u korelaciji sa smanjenim stresom u celini. Kafa takođe može pomoći u sagorevanju masti, ali je najefikasnija u kombinaciji sa vežbanjem.
„Da biste se rešili masti, morate da je odvojite od ćelije, a zatim da je sagorite. Kofein povećava lipolizu“, istakao je dr Nelson.
Važno je istaći da je i način na koji pijemo kafu bitan. Šoljica kafe na brzinu, pre jutarnjeg treninga daje energiju.
Studija objavljena 2020.godine koja je pratila više od 500.000 zdravih ljudi koji piju kafu tokom perioda od dve decenije, pokazala je da oni koji piju filtriranu kafu imaju nižu stopu arterijskih bolesti i manju smrtnost. Autori studije su zaključili da se supstance koje mogu povećati LDL holesterol - „loše“ kafe, mogu ukloniti pomoću filtera.
Šolja nefiltrirane kafe obično sadrži oko 30 puta veću koncentraciju supstanci koje podižu lipide u poređenju sa filtriranom kafom.
„Postoje neke studije koje pokazuju da kafa može da ubrza metabolizam glukoze ako se pije u velikim količinama. Popiti najviše tri šoljice kafe tokom dana je u redu. Preporučljivo je da kafa bude filtrirana ili tamno pržena, jer ima manju količinu kofeina.