Predsednik Amerike je veliki praznik Republike Srbije, neprimereno i sa svešću kolonijalnog vladara, iskoristio da od zvaničnog Beograda traži promenu suštinske državne politike.
Zamislite situaciju da vam neko čestita krsnu slavu, da vam pošalje 200 grama kafe, ratluk i flašu vina, a sve to uz prigodnu želju da se posvađate sa važnim prijateljem i uz zahtev da pouzdanom partneru zabijete nož u leđa.
Takav primitivan faul načinio je predsednik Amerike koji je čestitajuću Vučiću Sretenje poručio da Amerika i Srbija „zajedno moraju da nastave da podržavaju narod Ukrajine i da pozovu Rusiju na odgovornost za njen nepravedan i ničim izazvan rat protiv Ukrajine“.
U toj kratkoj „blagoglagoljivoj“ čestitki koja je stigla na Andrićev venac iz Bele kuće gotovo svaki pasus je prožet i natopljen licimernim porukama koje poništavaju elementarne nacionalne interese Srba.
Nije se na primer, Bajden setio čak ni istorijskih momenata iz Prvog i Drugog svetskog rata u kome su Amerika i Srbija bili saveznici već je naveo, moš misliti, zajednički rad na „diversifikaciji izvora energije“ .
Čak i na taj način, Bajden ne skriva gotovo patološku opsednutost Rusijom i hoće da kaže da Srbija ne bi trebalo da se osloni na ruski gas nego verovatno na američki tečni koji niko nikad u Srbiji nije video ili na škriljce o koje se niko nikad ovde nije ogrejao.
Nije se Bajden setio ni operacije Halijard tokom koje su Srbi 1944. godine spasili oko 500 savezničkih i američkih pilota u selu Pranjani, ali nije propustio da podseti Beograd na obavezu prihvatanja takozvanog evropskog predloga za Kosovo koji u suštini predstavlja odricanje Srba od svoje duhovne kolevke i nacionalnog ognjišta.
Praktično, predsednik Amerike poželeo je Srbima na Sretenje da se odreknu sebe, svoje državne politike, svojih suštinskih interesa, partnera u spoljnopolitičkoj areni, svojih istorijskih korena, svoje nacionalne ideje, dostojanstva, obraza, imena i prezimena.
I nije slučajno Džozef Bajden odabrao baš Sretenje, dan vaskrsa srpske državnosti, da bi srozao Srbiju u predržavno stanje.
Ne može biti nenamerno da je prvi čovek Amerike odabrao dan kad su Srbi podigli ustanak protiv Turaka da bi pokušao da baci Srbiju na kolena i da je vrati u dan pre junačkog pokliča u Orašcu.
Nije simbolički beznačajno da Bajden šalje čestitku odvratnog cinizma koja u sebi nosi gaženje srpskog Ustava i državne časti, baš na godišnjicu usvajanja velikog Sretenjskog ustava koji je održavao snagu države u vreme kad je većina Evrope o takvom državno-pravnom temelju mogla samo da sanja.
Bajden je Srbiji čestitao državni praznik sa željom da država nestane.
Hvala Sjedinjenim Američkim Državama što su odabrale potpuno pogrešan datum da, sve čestitajući i „grleći“, pokušaju da slome Srbiju.
Karađorđe i Miloš su na tu čestitku Džozefa Bajdena već odavno odgovorili.
Još na Sretenje.