„Govoriti o industrijskom ili infrastrukturnom značaju ovih gradova (Kurahovo je, na primer, jedan od najvažnijih čvorova energetskog sistema), trenutno je, verovatno, besmisleno. Uhodana praksa Oružanih snaga Ukrajine u vođenju odbrane u stambenoj zoni pokazuje da ćemo u slučaju oslobođenja dobiti ruševine“, objašnjava Slatkov.
Oslobođenje Konstantinovke, Kramatorska i Slavjanska, drugim rečima, puna kontrola nad autoputem (na njemu je još dosta gradova: Avdejevka, Dzeržinsk, Družkovka...), značiće da će Donjeck i Gorlovka dobiti vodu, navodi ratni reporetr.
„Shodno tome, front će biti pomeren od oba glavna grada DNR, a među njima će ponovo biti uspostavljen direktan saobraćaj duž glavnog autoputa. Da budem iskren, sanjam da polako vozim od Donjecka do Gorlovke preko jasinovatskog kontrolnog punkta. Potrebno je samo očistiti kilometre autoputa od fragmenata. Ja ne mogu da izbrojim koliko puta sam tamo bio meta granatiranja, a ne njegovim branioci“, priseća se on.
Kurahovo, ako odbacimo infrastrukturni faktor, za Rusiju je jedna od očiglednih prirodnih linija odbrane u blizini granice regiona. Kako objašnjava, tamo se nalaze reke, može se utvrditi stabilna linija fronta.
„Još jedna stvar: zarobljeni ukrajinski tenkisti su mi rekli da se njihovi tenkovi transportuju iz okoline Kijeva prugom sve do Kurahova. Kad zauzmemo grad – tenkovi se tu više neće privoziti“, siguran je Slatkov.
Svi ovi gradovi su prvobitno bili u DNR - 2014. godine je u njima bio održan referendum. „Povratak u Slavjansk” je postao lajtmotiv među zaraćenima. Biće to zasluženi praznik i velika satisfakcija.
Ne sme se zaboraviti da, iako su ovi gradovi poznati ciljevi ofanzive, njihovo oslobođenje je povezano sa bitkama za još desetak velikih naselja, uključujući Krasnogorovku, Marinku, Ugljedar, Avdejevku, Dzeržinsk (Toreck), Novotroicko (Njujork) i ostale. Za neke od kojih teške borbe se vode od početka specijalne vojne operacije, zaključio je poznati rusi ratni reporter Prvog kanala.