Otkrića potvrđuju teorije da su hominini izvan našeg roda Homo takođe koristili kameno oruđe. Ovo otkriće takođe pomera datum Oldovanske tehnologije – tradicije izrade alata u istočnoj Africi koja datira iz ranog paleolita – za stotine hiljada godina unazad.
Paleoantropolog Ema Fajnston, pomoćnica kustosa u Prirodnjačkom muzeju u Klivlendu u Ohaju, kaže da je pre mnogo godina ukazano da je parantropus možda koristio alat.
Ali ideja nije dobro prihvaćena, kaže ona, delom zato što se smatralo da su homo hominini — koji su definitivno koristili kameno oruđe — pametniji, i zato što su parantropusi imali velike zube i vilice, pa je zaključeno da im možda za obradu hrane nije bio potreban alat.
Ali sa ovim novim otkrićem, „sada se svi predomišljaju“, kaže Fajnstonova, koja je bila deo tima koji je radio od 2014. do 2022. godine na Njajangi, arheološkom nalazištu u jugozapadnoj Keniji na obali jezera Viktorija.
Tamo postoji veliki prirodni amfiteatar ispunjen kamenim oruđem — uglavnom napravljenim od stena kao što su kvarc i riolit — i fosilizovanim kostima životinja koje su jeli rani hominini. Alati uključuju oštre komade za seckanje i struganje; kamena jezgra, ili izvorni materijal, iz kog su bili napravljeni.
Tehnološki proboj
Istraživački tim, predvođen Tomasom Plamerom, na ovoj lokaciji identifikovao je više od 300 Oldovan alatki tokom skoro 10 godina; 2019. godine otkrili su i zub parantropusa. Još jedan zub druge jedinke parantropusa otkopan je usred fosilizovanih razbacanih i iskasapljenih kostiju nilskog konja.
Većini istraživača koja je mislila da je parantropus za jelo koristio samo svoje čvrste zube i vilice kažem, „evo imate parantropusa otkrivenog zajedno sa kamenim alatima i iskasapljenim nilskim konjem“, kaže Plamer, profesor antropologije na Kvins koledžu Gradskog univerziteta iz Njujorka i glavni autor studije objavljene danas u časopisu Sajens, prenosi Nacionalna geografija.
Istraživači ne mogu da budu sigurni da je parantropus napravio i koristio ove alate jer su hominini iz drugih rodova - kao što je homo habilis - takođe posećivali oblast Njajanga.
Alati i zubi iz Njajange bili su u sedimentima starim između 2,6 i 3 miliona godina. Plamer ukazuje da bi alati mogli da budu iz gornjeg kraja tog opsega, na oko 2,9 miliona godina.
Pređašnje otkrivene Oldovanske alatke, koje su važile za najstarije, bile su stare 2,6 miliona godina, a otkrivene su u regionu Afar u Etiopiji, više od 1.200 kilometara severno.
Iako su neke još starije kamene alatke, koje datiraju pre 3,3 miliona godina, otkopane na jednom mestu u severozapadnoj Keniji, razvoj manjih i lakših alata Oldovana bio je tehnološki prodor.
Uprkos svom grubom izgledu, Oldovanski alati postali su rasprostranjeni širom Afrike, pa čak i van nje, a pravili su se i koristili više od milion godina od strane različitih vrsta homo.
„Oldovan alati su zaista važna tehnologija. To je istaknuto i kroz prostor i kroz vreme“, kaže on.
On se nada da bi budući nalazi fosila parantropusa mogli da učvrste ideju da je ovaj ne-homo hominin možda napravio oruđe. Štaviše, nekoliko kasnijih lokacija na kojima su otkriveni fosili Paranthropusa u blizini kamenih oruđa moraće da se pregledaju iznova: Možda je Parantropusstvorio oruđe, a ne Homo.
Ubijanje nilskih konja
Još jedan zanimljiv aspekt otkrića iz Njajange je da su hominini u to vreme ubijali nilske konje, kaže Bernard Vud, paleoantropolog sa Univerziteta Džordž Vašington u Vašingtonu, koji nije bio uključen u studiju.
Neki istraživači sugerišu da se ubijanje tako velikih životinja dogodilo mnogo kasnije, nakon što su hominini postali veći i veštiji u lovu.
„Niko ne kaže da su lovili ove velike životinje, možda su naišli na njih dok su umirali i shvatili da mogu da iskoriste njihovo meso i kosti“, kaže on.
Ljudski evolucioni biolog Nil Rouč sa Univerziteta Harvard, koji nije bio uključen u studiju, dodaje da čovekoliki majmuni i majmuni, poput kapucina, prave kameno oruđe, pa bi se moglo očekivati da su i neki ne-Homo hominini koristili takve predmete.