U dokumentu, međutim, nema reči o saradnji u sferi istraživanja i tehnologija, kao ni o povećanju vojnih kapaciteta, što svedoči o nepoverenju Evropljana u svoje američke partnere, smatraju eksperti.
Pre usvajanja nacrta sporazuma vođene su dugotrajne diskusije o tome da li da se američkoj vladi i njenom ogromnom odbrambeno-industrijskom kompleksu dozvoli pristup sve većem broju evropskih odbrambenih projekata.
Evropska odbrambena agencija odgovorna je za saradnju Evropske unije u vojnoj sferi sa zemljama koje nisu članice EU. „Cilj takvog sporazuma jeste stvaranje baze za razmenu informacija i izučavanje mogućnosti saradnje dveju struktura“, navodi se u saopštenju Evropske odbrambene agencije.
U nacrtu sporazuma spominju se problemi vojne mobilnosti, lanaca isporuka i uticaja globalnog otopljavanja na odbranu. Pod „vojnom mobilnošću“ podrazumevaju se mere za standardizaciju transporta proizvoda odbrambene namene među evropskim zemljama, što je povezano s birokratskim i tehnološkim poteškoćama.
Sporazum ne obuhvata projekte o saradnji zemalja u sferi istraživanja i tehnologija, kao i povećavanja vojnih kapaciteta, pošto će mnogi evropski projekti verovatno ostati zatvoreni za Amerikance, navodi „Difens njuz“.
Prema mišljenju eksperata, to govori da su se političari Evropske unije uvek oprezno odnosili prema mogućnosti da direktive SAD o kontroli izvoza naoružanja budu deo projekata transatlantske saradnje.
Nije poznato ni kako će se novi sporazum odraziti na Program trajne strukturne saradnje u pitanjima bezbednosti i odbrane (PESCO) unutar Evropske unije. Prema postojećim pravilima, bilo kakav administrativni dogovor Evropske odbrambene agencije i zemlje koja nije članica EU moraju biti zaključeni u okviru tog programa.