SVET

Bugarska postala plodno tlo za energetske projekte Zapada

Bugarska je postala u 21. veku plodno tlo za projekte energetske diverzifikacije, a poslednji eksperiment je bio događaj oko nuklearne elektrane „Kozloduj“, piše bugarski ekspert u oblasti međunarodnih odnosa Nina Dulgerova u članku lista „Trud“.
Sputnik
Ona ističe da se u eksperimentu primećuje neverovatan pritisak Sjedinjenih Američkih Država koji izlazi iz okvira diplomatskog protokola.
Kako navodi ekspert, glavni učesnik ovog eksperimenta je poznata američka kompanija „Vestinghaus elektrik“, koju je 2022. godine kupio kanadski „Kameko korp“ i „Brukfild rinjuvabl partners“.
Reč je o odluci da se sagradi sedmi blok nuklearne elektrane po tehnologiji američkog reaktora AR1000. Odluku je krajem januara doneo bugarski parlament i dao nalog vladi da započne pregovore sa SAD-om o izgradnji.
Ekspert smatra da projekat može postati još jedan „crtež“, kao što su bili američki avioni F-16, koje je Bugarska platila 2019. godine, a još nije dobila.
Podsetila je i na sporazum koji je potpisan u decembru između nuklearne elektrane „Kozloduj“ i „Vestinghaus Švedska“ za isporuku nuklearnog goriva.
Kako pišu bugarski mediji, „Rosatom" je krajem januara poslao pismo bugarskom ministru energetike Rosenu Hristovu u kojem je izrazio zabrinutost zbog planova zemlje da pređe na američko nuklearno gorivo. Upozorili su Bugarsku na rizike, kao što su bezbedan rad energetskih blokova i normalno funkcionisanje sistema za kontrolu reaktora.
Prema rečima Dulgerove, „Rosatom" je ukazao i na pravnu nekorektnost Bugarske. Upozorila je da može da se ponovi situacija kao sa nuklearnom elektranom „Belene", kada je Bugarska morala da plati 600 miliona evra za ruske reaktore. Ti reaktori su planirani za dva nova bloka elektrane „Belene". Međutim, 2009. godine je projekat obustavljen.
RUSIJA
Bugarski ekspert: Rusija može obustaviti isporuke nuklearnog goriva, očekuje nas teška kriza
Komentar