„Izuzetno je žalosno što 77 godina nakon završetka rata pitanje severnih teritorija ostaje nerešeno, a između Japana i Rusije još uvek nije zaključen mirovni sporazum. Trenutno se japansko-ruski odnosi nalaze u teškom položaju zbog agresije Rusije u Ukrajini. Međutim, vlada Japana je odlučna i namerava da reši teritorijalno pitanje i zaključi mirovni sporazum“, rekao je on.
U skladu sa odlukom japanske vlade od 1981. godine „Nacionalni miting za povratak severnih teritorija“ se održava svake godine 7. februara u čast potpisivanja 1855. godine prvog rusko-japanskog sporazuma. Na mitingu učestvuju ministri, poslanici oba doma parlamenta iz vladajuće i opozicionih partija, kao i bivši stanovnici južnog dela Kurila. Ultra desničarske grupe to koriste kao povod za antiruske proteste na ulicama gradova i ispred predstavništva Ruske Federacije, koje čuva policija.
Prvi put u poslednje tri godine je događaj organizovan uz lično prisustvo aktera događaja, jer je ranije zbog kovida bilo zabranjeno okupljanje. Oko Narodnog pozorišta, gde je održan miting, su pojačane mere bezbednosti i nalazi se veliki broj policajaca, a pojačana je i kontrola na samom ulazu u pozorište. Pojačane mere su u vezi i sa ubistvom bivšeg japanskog premijera Šinza Abea koje se dogodilo prošle godine.
Spor sa Japanom
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.