Aljbin Kurti je pre nekoliko dana u svom obrazloženju zašto Zajednica srpskih opština ne može da bude formirana kao etnička zajednica na Kosovu i Metohiji između ostalog provukao kao jedan od razloga i da „Albanaca u Srbiji ima mnogo više nego Srba na Kosovu“, pa nemaju svoju etničku zajednicu.
Odmah posle toga je usledio je njegov sastanak sa predstavnicima bošnjačke i albanske zajednice, koji žive u Srbiji, a koji su zatražili reciprocitet u pravima koje imaju Srbi na Kosovu.
Da li Aljbin Kurti pokušava da iskoristi albansku i bošnjačku manjinu u Srbiji kako bi stvorio još veći pritisak na Srbiju i koliko je ovaj potez opasan?
Opasna manipulacija
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je Aljbin Kurti sada spreman na sve, pa i da napravi neku vrstu koalicije sa ekstremnim predstavnicima Bošnjaka i Albanaca sa juga Srbije.
„Time bi ojačao pritisak na Srbiju i podigao nivo bezbednosne sigurnosti na najviši mogući nivo. Reč je dakle o jednom manevru a da li će on biti samo simboličan ili realan, to ćemo videti,“ ocenjuje Stanković.
U svakom slučaju, dodaje naš sagovornik, ovo jeste put ka radikalizaciji problema političkih prilika i da smanji nivo svojih ustupaka koje je trebalo da da srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji.
„Te koncesije su ionako skromne, a on želi da ih u potpunosti ukine i da potvrdi sebe kao lidera koji želi etnički čisto Kosovo, a istovremeno i nestabilan Balkan,“ ističe Stanković.
Politički makijavelista
Naš sagovornik smatra da Kurti ide na sve i ili ništa, što čini njegovu „mobilizaciju“ Albanca sa Juga Srbije i Bošnjaka iz Sandžaka za svoje ciljeve ekstremno opasnom.
„Plan je opasan i kao zamisao, a još gore će biti ako se sprovede u praksi a nije isključeno da iz tog nivoa zamisli i medijskog koketiranja pređe u neku praktičnu zamisao. Kurti je, kao što se vidi, klasičan politički makijavelista koji ne bira sredstva da bi ostvario svoj cilj,“ upozorava Stanković.
Podsećanja radi, albanski odbornici opština Preševo, Medveđa i Bujanovac sa juga Srbije su 2015. godine na zajedničkoj sednici doneli odluku o formiranju Asocijacije opština nastanjenih Albancima u tzv. Preševskoj dolini, kao pandan Zajednici srpskih opština na Kosovu i Metohiji.
U međuvremenu je poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi uputio pismo specijalnom izaslaniku Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijelu Eskobaru, u kojem je tražio uključivanje zajednice Albanaca sa juga Srbije u dijalog Beograda i Prištine, posle čega je usledila i višednevna poseta Albanaca s juga Srbije Vašingtonu.
Kod Kurtija na kanabetu našle su se delegacija Stranke demokratske akcije Sandžaka na čelu sa Sulejmanom Ugljaninom, poslanici Enis Imamović i Selma Kučević i poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Partije demokratskog delovanja Šaip Kamberi. Oni su Kurtija informisali, kako je saopšteno iz Kurtijevog kabineta, o zabrinutosti i problemima sa kojima se suočavaju, a Kurti njih o elementima evropskog predloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
Inače, Ugljanin je rekao posle sastanka sa Kurtijem da je svako davanje nacionalnog predznaka ZSO izum velikosrpske politike, koja ima za cilj legalizaciju zločina i etničkog čišćenja koje su srpske snage učinile u BIH, Sandžaku i Kosovu.
"Što se tiče Kosova konkretno pričam o zločinima koje su učinili u Bošnjačkoj mahali u delu Severne Mitrovice koju danas pokušavaju da proglase srpskom opštinom," rekao je Ugljanin i dodao da Bošnjaci i Albanci u Srbiji imaju pravo da reše svoj status po principu kako se traži za Srbe na KiM.
10 Jul 2018, 20:52