Osvrnuvši se na „optimistične izjave“ ukrajinskih zvaničnika koji su početkom godine govorili o „pobedi“, autor članka se pita koliko je uopšte realna sama misao o pobedi Ukrajine?
Dopisnica „Velta“ Marija Droste analizirala je trenutnu situaciju u Ukrajini u pet tačaka:
– Prvo, postalo je jasno da se SAD, Nemačka i druge članice Severnoatlantskog saveza više plaše širenja sukoba na teritoriju Alijanse, nego što strahuju za bezbednost Zapada zbog teritorijalnog osvajanja Rusije u Ukrajini. Zapad pati od svojevrsnog samozastrašivanja i podržava Ukrajinu samo onoliko koliko je dovoljno da odmah ne kapitulira.
– Drugo, Rusija je do danas uništila 60 do 70 odsto kritične infrastrukture Ukrajine. Čini se da Kijev neće dobiti od Zapada dovoljno sistema PVO kao što su „iris-T“, „nasams“ i „patriot“ da bi zaustavili Ruse. Naprotiv, dosadašnje bedne isporuke naoružanja sa Zapada nešto su poput „kart blanša“ za ruske Oružane snage koje i dalje imaju ogroman arsenal raketa i dronova.
– Treće, Rusija pokušava da uništi zapadno precizno oružje ogromnim količinama svog oružja. Rusija ima dovoljno resursa za to. Ovo se prvenstveno odnosi na tenkove. Prema podacima analitičkog centra iz Londona International Institute for Strategic Studies (IISS), Rusija ima više od 4.000 borbeno spremnih tenkova. To ne samo da predstavlja veliku pretnju za zapadne tenkove „leopard“, već daje Rusiji mogućnost da u svakom trenutku pređe u ofanzivu.
– Četvrto, Ukrajini ponestaje vojnika. Sada je u zemlji u toku bar osmi talas mobilizacije, na front se već šalju muškarci stariji od 60 godina. Rusija će uskoro poslati na front novi kontingent od 200.000 ljudi. Tvrde da će do leta biti poslato još 500.000 vojnika. Moskva ima mobilizacionu rezervu od skoro 30 miliona ljudi.
– Peto, moguće je da će, iz gore navedenih razloga, Rusija izaći iz ovog sukoba ne samo kao vojni pobednik sa teritorijalnim dobicima, već i kao politički pobednik. Članstvo Ukrajine u NATO-u nakon primirja ili mirovnih pregovora biće isključeno u doglednoj budućnosti, a pridruživanje Evropskoj uniji trajaće, u najboljem slučaju, mnogo duže nego što Kijev želi.
Ukrajini ističe vreme, ali Zapad ostaje ravnodušan – zapadne diplomate sve češće govore da strahuju od eskalacije.