Đoković je posebnu pažnju posvetio odnosu medija, javnosti i „elita“ prema njemu, ali je govorio i o sebi.
„U nekoj dubini, mi smo uvek sebi najveći saveznici i najveći neprijatelji. U našim glavama se odlučuje u kom smeru će da ide. Nije sve to tako lako i lepo kad izađeš na teren i moraš da se nosiš sa hiljadu stvari – spoljašnjih i unutrašnjih. U tom kontekstu mi je prihvatljivo da izgubim koncentraciju. Ne volim i ne želim to da radim, ali su takvi trenuci normalni. Kriza je sastavni deo svakog meča“, naveo je Đoković.
I u dahu nastavio...
„Ljudi koji me duže znaju i prate znaju da nemam dlake na jeziku. Ja sam vrlo pravdoljubiva osoba i kad nešto nije ispravno, a mnogo toga nije u današnjem svetu, ja to i kažem. Jesam gurao nos gde nije mesto, ali ako već imam megafon da kažem nešto što je važno da se čuje, ja ću reći“.
Svestan je i da njegova dela često nailaze na nož.
„Deo ljudi će me osuditi, posebno zbog toga što sam iz Srbije. Tada je konotacija drugačija. Mogu da pričam za sebe, šampion je relativna stvar. Za nekoga je značenje drugačije od onog što je meni. Zavisi šta ko vrednuje i na koji način, koje se osobine i vrline vrednuju. Nosim krst sa sobom... Niko ne priča o tome koliko ljudi umire od gladi, koliko se seli iz zemlje zbog rata. Niko ne priča o realnosti, možda to ne ide na ruku nekoj eliti. Možda sam im trn u oku jer sam ranije pričao o tome“, naveo je Đoković.
Imao je i poruku za prošlogodišnjeg sebe.
„Dođi u Australiju, biće sve ok! Kako sam prošle godine napustio zemlju, nije bilo dobro. Sve u životu prolazi, iz toga izvučeš neke pouke i iz svakog iskustva izađeš jači i motivisaniji. Nije kliše, čovek jednostavno u ovakvim situacijama mora sebe da istreira. Potpuna posvećenost onome što moraš da uradiš. Ti kreiraš svoju sudbinu i svoju realnost. Trudio sam se da budem u svom filmu i u svom svetu“.
Ali, nije mogao do kraja.
„Nije prijatno, čovek sam od krvi i mesa, takve stvari me dotaknu. Posebno kad mi na taj način diraju oca, potpuno nezasluženo. to je bilo naslanjanje na nešto od pre, da je neko drugi u pitanju prošlo bi za dva-tri sata. Dodeljeno mi je to kao životno iskustvo, ali mi je i neophodno jer sam to ja. Takve situacije mi dozvoljavaju da iz sebe izvučem maksimum. Isprovociraju me, iz inata odigram kako treba“, zaključio je Đoković.
► Pogledajte novu epizodu emisije Miljanov korner